•    Референтна листа                корисника       
•   Поставите питање  
• Пореско - финансијски         калкулатор         
• Насловна страна
• Подсећамо
• Статистика-подаци
• Специфичности  буџетских корисника:

• Прописи »
  • Службени гласник РС
  • Службени гласник РС Просветни гласник
  • Службени гласник РС Међународни уговори
  • Службени лист АП Војводине
  • Службени лист града Београда

• Публикације »
  • Часописи
  • Остала издања
• Софтвер
• Стручно  усавршавање »
  • Саветовања и семинари
  • Курсеви и обуке
  • Стицање стручних звања
  • Вебинари
• Продаја и претплата
• О нама  

• Контакт:

Наука „Прва реченица коју изговоре научници надомак великог искуства, није „Еурека”, већ „Ово је смешно.“ - Исак Асимов

Пројекат БИО 4 кампуса важан за бржи економски развој земље

Министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије Јелена Беговић изјавила је да постоји велико интересовање за пројекат БИО 4 кампуса и ван граница наше земље, и додала да су многе компаније заинтересоване да буду део овог пројекта.
Беговић је у изјави за Радио-телевизију Србије (РТС) пренела да посебно изненађује интересовање српских студената и научника у Европи и Америци за то да ли могу да се врате у земљу и запосле у кампусу.
Она је објаснила да је током развоја идеје БИО 4 кампуса коришћен сингапурски пројекат Биополис, као и да је наша делегација посетом Сингапуру за то добила потврду.
Према њеним речима, посета Биополису је била веома важна јер се тај кампус, који се развија више од 20 година, на глобалном нивоу препознаје као тачка развоја не само Сингапура, већ и човечанства.
Министарка је подвукла да су све земље света које су уложиле у такве пројекте постале економски гиганти и да сада и Србија користи тај рецепт.
Према њеним речима, ту ће бити присутне велике компаније из области био 4 – биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитет, али и додатни садржаји како би људи који ту раде дали максимум у науци, али и у трансферу технологије.

Отворена 2. Међународна ICAPP конференција

На отварању 2. Међународне конференције о напредној производњи и преради (ICAPP)
истакнуто је да је напредак у науци, развој нових технологија и вештачке интелигенције у последњих деценија започео нову индустријску револуцију и изразила уверење да Србија има шансу на овом пољу и да може да допринесе светској бази знања.

» детаљније «

Отворен међународни научни скуп „IEEE PES Innovative Smart Grid Technologies Europe 2022“

Међународни научни скуп „IEEE PES Innovative Smart Grid Technologies Europe 2022“отворен је у Новом Саду. Истакнуто је да је наука кључна за развој друштва, економије и цивилизације уопште, као и да је њена улога још значајнија када су у питању глобални изазови и проблеми за које треба предложити решења.
Последњих десетак година Србија тежи да научни систем учини подстицајним за научнике и научна истраживања, да подстакне изврсност научних резултата, али и да повеже науку и привреду ради стварања нових производа базираних на научним и иновативним решењима.
Држава успоставља институционални начин финансирања, а годишње се издваја близу 900 милиона динара за посебне програме стипендирања младих и надарених научника за научноистраживачки рад, формирају се нови институти и мрежа научно-технолошких паркова, а научна истраживања финансирају из посебних фондова – Фонда за науку и Фонда за иновациону делатност.

Технолошки развој и иновације – темељ економског развоја

Конференција „Иновације и технолошки развој: темељ економског развоја и запошљавања“ одржана је у Београду, у оквиру пројекта „ЕУ подршка Научно-технолошком парку Београд у пружању услуга иновативним компанијама“.
Догађај је окупио представнике научно-технолошких паркова, националних институција, делегације ЕУ у Србији, истраживаче, представнике института, факултета и старт-ап компанија.
Стратегија научног и технолошког развоја омогућава наставак започетих реформи у овој области и доноси мере које ће обезбедити неопходне услове за динамичан развој науке, истраживања и иновација. Улагања у иновације и е-мобилност доносе и унапређење образовања и науке, као и сарадњу компанија са образовним системом и институцијама у Србији.
Да би подржала Србију у овом процесу, Европска унија је за потребе иновација, развоја науке и научних истраживања у Србији издвојила 88.5 милиона евра бесповратне помоћи. Фонд за науку подржан је са 31.5 милиона евра, док се пројекти у оквиру Фонда за иновациону делатност финансирају средствима ЕУ у висини од 47 милиона евра.

Србија напредовала на европској листи иновација

Према извештају Европске комисије о оцени иновација за 2022. годину, раст перформанси Србије од 15,6 одсто од 2015. до 2022. године виши је од просечног раста у Европској унији који износи 9,9 одсто за исти период.
Анализирана су 32 индикатора сврстана у 12 категорија, од којих су значајни резултати Србије постигнути у категоријама иноватора и улагања у иновације, истраживања и развој, као и у категорији утицаја на запосленост.
Ови успеси су резултат реформи законодавног и стратешког оквира које спроводи Министарство просвете, науке и технолошког развоја, као и повећаног улагања у научноистраживачку и иновациону инфраструктуру.
Од 2018. године донето је низ стратешких докумената и кључних закона, укључујући и нови Закон о иновационој делатности и Стратегију развоја стартап екосистема, који су усвојени прошле године.
Основани су нови институти – Институт за вештачку интелигенцију, Биосенс, Институт за информационе технологије у Крагујевцу и посебни фондови из којих се финансирају научна истраживања – Фонд за иновациону делатност и Фонд за науку, који су са 98 милиона евра финансирали више од 1.720 пројеката.
Истовремено, шири се мрежа научно-технолошких паркова, у чији је развој уложено више од 53 милиона евра.

Е-пошта | Мапа сајта | Насловна страна | Вебмастер _______________________________________________________________________ © 2006 „Образовни информатор“ - предузеће за издавачку делатност. Београд, Цара Лазара 5A, Тел/факс: 011/3286-489, 328-65-42