Актуелне информације
ДОНЕТ ЗАКОН О ПРАВИМА ПАЦИЈЕНАТА
29.05.2013.
Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о правима пацијената (Сл. гл. РС, бр. 45/13, ступa на снагу 30. маја 2013. године - даље Закон), којим се уређују права пацијената приликом коришћења здравствене заштите, начин остваривања и начин заштите тих права, као и друга питања у вези са правима и дужностима пацијената.
Као један од разлога за доношење посебног Закона о правима пацијената наведена је потреба да се област права пацијената, начин остваривања и начин заштите тих права, као и дужности пацијената, уреде на потпунији и прецизнији начин. Такође, разлози су садржани и у настојању Републике Србије да и у овој области усагласи правни систем са утврђеним европским и међународним стандардима.
У складу са Европском повељом о правима пацијената, Законом је по први пут изричито утврђено
- право пацијента на превентивне мере,
- право на квалитет пружања здравствене услуге,
- право на безбедност пацијента,
- право на олакшавање патње и бола,
-
док су права пацијената, већ утврђена Законом о здравственој заштити, усаглашена са одредбама релевантних међународних докумената.
Остваривање права из Закона заснива се на партнерском односу пацијената као примаоца услуга и здравствених радника и здравственог сарадника, као даваоца здравствених услуга и подразумева узајамно поверење и поштовање. Закон се примењује и на стране држављање који остварују здравствену заштиту у Републици Србији у складу са међународним споразумима.
Законом су утврђена и детаљно разрађена права пацијената на: доступност здравствене заштите, информације, превентивне мере, квалитет пружања здравствене услуге, безбедност, обавештење о предложеним медицинским мерама, слободан избор доктора медицине и предложених мера лечења, друго стручно мишљење, приватност и поверљивост, пристанак на предузимање одговарајуће медицинске мере, која се односи и на дете од 15 година живота, увид у медицинску документацију која се односи и на дете од 15 година живота, поверљивост података о здравственом стању , писмени пристанак пацијента за учествовање у медицинском истраживању, пратиоца за дете до 15 година живота увек када је то могуће, да на сопствену одговорност напусти стационарну здравствену установу, олакшање патње и бола, поштовање његовог времена, приговор у случају ускраћивања права, као и на накнаду штете.
Дужности пацијената су : поред одговорности за сопствено здравље, које је дефинисано и одредбама Закона о здравственој заштити, да поштује права других пацијената, као и одговорност према здравственим радницима, здравственим сарадницима и другим лицима која пружају и обезбеђују здравствене услуге. Такође, пацијент је дужан да се придржава и општих аката здравствене установе, приватне праксе, организационе јединице високошколске установе здравствене струке која обавља здравствену делатност и других правних лица која обављају одређене послове из здравствене делатности, о условима боравка и понашања у њима.
Пацијент је такође дужан да благовремено информише надлежну здравствену установу о отказивању термина за заказане прегледе и медицинске поступке, као и о промени адресе и телефонског броја.
Законом је на нов начин уређена и заштита права пацијената, и то организовањем саветника за заштиту права пацијената и Савета за здравље у јединицама локалне самоуправе, док заштиту права осигураног лица обезбеђује и организација здравственог осигурања код које је то лице здравствено осигурано.
Заштиту права пацијената сада обезбеђује јединица локалне самоуправе, одређивањем лица које обавља послове саветника за заштиту права пацијената и образовањем Савета за здравље. Овим решењем заштита права пацијената је измештена из здравствене установе у јединицу локалне самоуправе, чиме треба да се обезбеди већа самосталност и објективност одговорног лица за поступање по приговору пацијента.
Саветник за заштиту права пацијената обавља послове заштите права пацијената по поднетим приговорима и пружа потребне информације и савете у вези са правима пацијената.Здравствена установа, приватна пракса и друга правна лица дужни су да на видном месту истакну име и презиме, радно време саветника пацијената, као и адресу и број телефона на који се пацијент може обратити ради заштите својих права.
Подносилац приговора, који је незадовољан извештајем саветника пацијената може се, у складу са законом, обратити Савету за здравље, здравственој инспекцији, односно надлежном органу организације здравственог осигурања код које је пацијент здравствено осигуран.
Савет за здравље, који је образован у јединици локалне самоуправе, у складу са законом којим се уређују јединице локалне самоуправе, поред задатака утврђених статутом, односно одлуком јединице локалне самоуправе, обавља у складу са Законом и одређене задатке из области заштите права пацијената, и то:
- разматра приговоре о повреди појединачних права пацијената на основу достављених и прикупљених доказа и утврђених чињеница;
- о утврђеним чињеницама обавештава подносиоца приговора и директора здравствене установе, односно оснивача приватне праксе на коју се приговор односи и даје одговарујуће препоруке;
- разматра извештаје саветника пацијената, прати остваривање права пацијената на територији јединице локалне самоуправе и предлаже мере за заштиту и промоцију права пацијената;
Саветник пацијената и чланови Савета за здравље обавезни су да у свом раду поступају у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности.
Јединице локалне самоуправе имају обавезу да организују рад и обезбеде услове и финансијска средства за рад саветника пацијената и Савета за здравље у року од шест месеци од дана ступања на снагу Закона, односно до 30. Новембра 2013. године, када престају да важе одредбе члана 39. Закона о здравственој заштити (Службени гласник РС, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11 и 119/12), које се односе на заштитника пацијентових правa.
Даном ступања на снагу Закона престају да важе одредбе чл. 26–38, чл. 40, 40а, чл. 42. и 43, члан 256. став 1. тач. 1)–6), члан 259. став 1. тач. 1) – 6) и члан 263. Закона о здравственој заштити (Службени гласник РС, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11 и 119/12), који регулишу права пацијената.
Надзор над спровођењем Закона врши министарство надлежно за послове здравља.
Обавеза здравствене установе је да обезбеди коришћења здравствене заштите у складу са правима пацијената која су прописана Законом. За поступање супротно одредбама Закона предвиђене су прекршајне казне и то новчане, како за здравствену установу, тако и за одговорно лице, односно здравственог радника предузетника, као и за здравственог радника и здравственог сарадника.
