Актуелне информације
Поверење у парламент расте, грађани незадовољни темама
30.07.2013.
Поверење грађана у Скупштину Србиjе у порасту jе у односу на претходне године, али грађани нису задовољни темама коjе су заступљење у скупштинскоj сали, а само 13 одсто зна да наведе име посланика коjи долази из њиховог града.
Tако jе прошле године поверење грађана у Скупштину Србиjе било 23 одсто, а ове 34 одсто, док 27 одсто њих каже да нема поверења у ту институциjу, резултати су истраживања коjе jе урадио ЦеСИД у оквиру проjекта Jачање надзорне улоге и транспарентности у раду скупштине, у периоду од 15. до 23. маjа ове године, на узорку од 1.108 грађана.
Истраживање, коjе jе представљено у Дому Народне скупштине, показало jе да скоро трећина грађана жели да има већи утицаj на рад српског парламента и то кроз директан избор посланика.
Истовремено, четвртина становништва зна да у скупштини седи посланик коjи живи у њиховом граду или општини, али само 13 одсто зна и да наведе име посланика из свог града.
Броj оних коjи имаjу позитивну перцепциjу парламента jе три пута мањи од оних коjи имаjу негативну, а извршни директор ЦеСИДA Ђорђе Вуковић упозорава да грађани не препознаjу jасно улогу парламента у политичком животу.
Kада jе реч о томе како грађани оцењуjу промене у раду парламента истраживање jе показало да половина испитаних сматра да се рад парламента побољшао, а њих 39 одсто каже да jе остао исти, док четири одсто да се таj рад погоршао.
Истраживање jе показало и да грађани препознаjу председника Скупштине Србиjе Небоjшу Стефановића и да га позитивно оцењуjу.
Председник српског парламента препознатљив jе за око 39 одсто грађана, а од оних коjи знаjу ко jе на челу Скупштине Србиjе, њих 21 одсто каже да ради одлично, врло добру оцену дало му jе 25 одсто испитаника, а добру 32 одсто, док му jе пет одсто испитаника дало недовољну оцену.
O раду парламента грађани се наjвише информишу путем телевизиjе, њих 63 одсто, казао jе Боjан Kлачар из ЦеСИДA.
Oко 70 одсто испитаних навело jе да прате скупштинска заседања, а од тога, наjвећи броj (32 одсто) прати она на коjима се расправља о темама коjе их занимаjу, нешто мањи броj прати заседања коjа су од изузетне важности за државу, а девет одсто jе пасионираних пратилаца скупштинских седница, па прате сва њена заседања, а међу њима су углавном пољопривредници и домаћице, навео jе Kлачар.
Kада jе реч о темама о коjима се дебатуjе у скупштинскоj сали, у очима грађана наjдоминантниjе су оне о евроинтеграциjама, о Kосову и Mетохиjи, па потом о борби против криминала и корупциjе, али грађани би, барем према резултатима тог истраживања, желели више да слушаjу о економским проблемима, положаjу младих и социjалноj политици.
Иначе те три теме су, према њиховом мишљењу, слабо заступљене.Tакође, 36 одсто грађана сматра да посланици нису отворени према jавности, док 23 одсто сматра да jе та комуникациjа задовољаваjућа.
