Актуелне информације
Више средстава из ИПА фондова
31.07.2013.
Србија ће у наредној буџетској години вероватно моћи да из Инструмента за претприступну помоћ (ИПА) повуче нешто више средстава него у 2013. години, будући да европски финансијски оквир за период од 2014. до 2020. предвиђа повећање средстава за те намене, али и захваљујући чињеници да је уласком Хрватске у ЕУ смањена листа држава која добијају средства из европских претприступних фондова.
Износ који је ЕУ намењивала Србији кроз ИПА фондове је у протеклих седам година растао за око два одсто сваке године, а у 2013. достигао је рекордних 208 милиона евра.
Заменик директора Канцеларије за евроинтеграције Огњен Мирић очекује да се такав тренд настави и да ће највећи део тих средстава бити потрошен на реформу јавне управе, инфраструктурне пројекте од локалног и регионалног значаја, мере запошљавања, социјалну инклузију...
- Тренутно се преговара о буџету ЕУ за период 2014-2020. године и, према постојећим предлозима, тај буџет је 11,9 милијарди евра, што је 500 милиона евра више него постојећи буџет ИПА, а, с друге стране, имамо једну државу корисника мање, Хрватску, која ће убудуће користити структурне фондове ЕУ - изјавио је Мирић Тањугу.
Мирић објашњава да само отпочињање приступних преговора са ЕУ Србији неће донети знатно више средстава из европске касе, али ће постојати јасна веза измедју онога о чему ће се преговарати и пројеката који ће бити реализовани средствима ЕУ.
Тако ће, на пример, пројекти у области пречишћавања отпадних вода доприносити реализацији мерила која ће бити постављена у преговорима за област заштите животне средине.
- Оно што још не користимо, а нови буџет ЕУ ће нам омогућити, то је данашња пета ИПА компонента, што су средства намењена пољопривреди и руралном развоју, и надамо се да ће нам приступ тим средствима бити омогућен у новом буџетском периоду - рекао је Мирић.
У предстојећем седмогодишњем буџетском периоду ЕУ предвиђа се и буџетска резерва, а то су средства која нису унапред опредељена за државе кориснике ИПА, већ ће бити расподељена оним државама које најбоље напредују у процесу евроинтеграција и најспремније су ду апсорбују тај новац.
Супротно општем уверењу у Србији да је средствима из ЕУ могуће финансирати реализацију капиталних инфраструктурних пројеката, математика даје другачију слику. Са годишњим приливом од око 200 милиона евра из ИПА фондова немогуће је завршити велике инфраструктурне пројекте, попут коридора 10 и 11, или изградити систем за пречишћавање отпадних вода у Београду, који, како се процењује, кошта измедју шесто милиона и милијарду евра.
Ипак, иако Србија још није чланица ЕУ није немогуће да ће у наредним годинама успети да привуче средства и за неки од таквих пројеката.
ЕУ има програм Повезивање Европе намењен инфраструктурним пројектима, чији корисници могу да буду и државе нечланице, под условом да је пројекат који се реализује од непосредног интереса за ЕУ.
- Преостаје да се види колико је то извесно и који би то пројекти били од интереса и за ЕУ и за Балкан. То би можда могао бити коридор 10, или гасовод измедју Бугарске и Србије, или пројекти на Дунаву, где осам пута мање транспорта пролази него Рајном - казао је Мирић.
Са ЕУ се, како је закључио, о таквим стварима не може разговарати тако што би се предочила листа лепих жеља, већ да би пројекти били реализовани мора да постоји пројектно-техничка документација, како би било јасно шта Србија жели, колико то кошта и каква би корист била за ЕУ да се такви пројекти реализују.
