Актуелне информације
Завршена јавна расправа о Нацрту закона о штрајку
01.08.2013.
Завршна јавна расправа о Нацрту закона о штрајку одржана је јуче у Београду, а њени учесници нису успели да приближе ставове око спорних одредби - минимума процеса рада, места организовања штрајка, заштите имовине, између осталих.
Представници удружења послодаваца сматрају да би требало увести такозвани локаут, односно могућност да послодавац затвори фабрику у време штрајка, али да та одредба важи само за савесне послодавце, односно оне који редовно исплаћују зараде, док синдикати и представници државе сматрају да је та одредба непотребна.
Синдикати траже и да се из Нацрта закона избаци арбитража као начин утврђивања минимума процеса рада, већ да се то чини искључиво колективним уговором.
Државни секретар Министарства рада Зоран Мартиновић рекао је новинарима, по завршетку јавне расправе у Палати Србије, да има простора да се текст Нацрта унапреди, и да је током расправе - која се званично завршава 2. августа - било корисних сугестија.
- Када је у питању одредба која се тиче места штрајка, прецизираћемо да то може бити свако друго место, а не само радно место или просторије послодавца, рекао је Мартиновић.
Мартиновић је рекао да је Нацртом предложено да се минимум процеса рада одреди колективним уговорима, а у делатностима и у случајевима када се актери радници и послодавци не договоре, арбитража може бити уведена као још један од начина да се постигне договор.
- Наш став је да се нађе што више механизама, да се утврди минимум процеса рада и видећемо да ли ће арбитража као начин остати или ће се тај део закона иновирати и прилагодити, навео је државни секретар.
Он је поновио да међународни стандарди налажу да се радницима за време штрајка не исплаћује зарада, већ само доприноси за социјално осигурање. А рекао је и да би требало прецизније одредити надлежности и улогу инспекције рада.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да би требало да се попут законодавстава у земљама у окружењу (Црна Гора, Хрватска) уведе право послодаваца на локаут као одговор на штрајк, али да би на то право требало да имају само послодавци који поштују законе и плаћају редовно плате и доприносе.
Он је казао да очекује да Нацрт закона претрпи значајне измене пре него што дође у скупштинску процедуру будући, да је садашњи нацрт рестриктиван за послодавце и да би могао да буде штетан за потенцијалне инвеститоре. Неке одредбе, попут заштите имовине, требало би прецизније дефинисати, додао је.
Председник Самосталнног синдиката металаца Србије и представник Савеза самосталних синдиката Србије (С С С С) Зоран Вујовић рекао је да су у Нацрту закона о штрајку беспотребне одредбе које се тичу најаве штрајка послодавцима, који не исплаћују зараде, јер тиме, како је казао, и сами не поштују закон.
По његовом мишљењу, непотребно је увођење арбитраже. Закон о штрајку треба направити тако да радници натерају послодавца да поштује закон, ако већ држава то није успела, поручио је Вујовић.
Потпредседник УГС Независност Славко Влаисављевић сматра да неки чланови нацрта закона нису прецизно дефинисани- пре свега одредбе које се тичу минимума процеса рада, односно да треба да се дефинише који је то проценат у зависности од делатности, такође да се дефинише које су то делатности од посебног значаја, тачно место штрајка...
Представник Делегације немачке привреде у Србији Милан Вучковић рекао је да је Нацрт закона рестриктивнији када су у питању права страних послодаваца, и да је та делегација доставила радној групи 18 предлога за измене одредби.
- Домаћи и страни инвеститори желе правну сигурност, а она је остварива ако имамо добар закон о штрајку, казао је Вучковић.
