Актуелне информације
Наjнижи платнобилансни дефицит у последњоj децениjи
26.08.2013.
Србиjа ће по свему судећи, захваљуjући добрим извозним резултатима, у овоj години забележити платнобилансни дефицит нижи и од шест одсто, што би био наjбољи резултат у последњоj децениjи, изjавио jе Танјугу сарадник Eкономског института Иван Николић.
Николић jе истакао да се очекуjе да се добре тенденциjе у извозу наставе и у другоj половини године, jер ће, због доброг рода, извоз пољопривредних производа бити много већи него лане, а очекуjе се да се наставе позитивни резултати у извозу фиjата и других наjвећих извозника.
"Са стагнациjом увоза, коjа jе, наравно, последица изузетно ниске тражње код нас, бићемо у прилици да ове године забележимо наjнижи платнобилансни дефицит после 2002. године", рекао jе он.
Николић jе нагласио да то показуjе да се недовољан прилив инвестициjа и немогућност за повлачење више капитала из иностранства због кредитне презадужености, на неки начин компензуjу бољим токовима у текућем делу платног биланса где се књиже размена робе и услуга са иностранством.
"Tо jе jако добро и управо jе то, између осталог, и разлог стабилности домаће валуте коjу имамо у овоj години. Да смо задржали увоз оном динамиком каква jе била претходних година, са овим недовољним приливом капитала у финансиjском делу платног биланса, тешко да бисмо могли да забележимо валутну стабилност коjу имамо", рекао jе он.
Према речима Николића, та стабилност се позитивно одразила и на инфлациjу, коjа jе сада на силазноj путањи и до краjа године биће у оквирима коjе jе зацртала Народна банка Србиjе. Kако jе истакао, за сада jе неизвесно да ли jе тренд смањења платнобилансног дефицита одржив и какве су перспективе на средњи рок.
"Уколико будемо реализовали добар део инвестициjа о коjима се прича, ако покренемо ширу економску активност коjа ће бити извозно ориjентисана, и уз чињеницу да се тражња неће опоравити у довољноj мери коjа би била потребна за неки динамичниjи раст увоза, онда бисмо могли о томе да причамо", навео jе Николић.
Aко се задржимо само на наредноj години, не можемо да очекуjемо неку већу стопу раста извоза, можемо да говоримо о истом нивоу, jер jе раст извоза фиjата исцрпљен, а од пољопривреде за jедну годину или полусезону тешко можемо да нешто добиjемо да бисмо битниjе могли да поправимо извоз, прецизирао jе он.
Према проjекциjи Народне банке Србиjе, активирање инвестициjа из претходних година и фискална консолидациjа требало би да резултираjу смањењем платнобилансног дефицита Србиjе у 2013. на испод седам одсто бруто домаћег производа (БДП).
После више него троструког смањења платнобилансног дефицита у 2009. и 2010. у односу на период пре кризе, таj дефицит jе у последње две године поново забележио повећање и у 2012. jе износио 10,5 одсто БДП-а, наведено jе у августовском Извештаjу о инфлациjи.
За разлику од смањења дефицита у 2009. и 2010. години, очекивано побољшање у текућем рачуну платног биланса ове године биће првенствено резултат побољшања у трговинском билансу, коjа су условљена повећањем извоза, а не смањењем увоза. Aко извоз и увоз до краjа године буду на нивоу забележеном у другом кварталу, под осталим непромењеним околностима, платнобилансни дефицит ове године могао би бити нижи од шест одсто БДП-а.
У првоj половини године, дефицит текућег рачуна платног биланса износио jе 5,7 одсто БДП-а. Поред повољних трговинских кретања, побољшању у овом рачуну допринели су и нижи одлив по основу камата, и виши прилив по основу дознака у односу на исти период лани.
Смањење дефицита текућег рачуна платног биланса очекуjе се и у наредним годинама, али постепениjим темпом. Поред очекиваног већег извоза аутомобилске и нафтне индустриjе и извоза пољопривредних производа, наставку повећања извоза допринеће и економски опоравак зоне евра, односно наших наjважниjих спољнотрговинских партнера, навела jе НБС.
