Актуелне информације
Дводневни састанак Управног комитета за образовну политику и праксу Савета Европе
24.10.2013.
Дводневни неформални састанак Управног комитета за образовну политику и праксу Савета Европе (СЕ), са више од 60 учесника из европских земаља, почео је данас у Београду. Скуп је отворио министар просвете, науке и технолошког развоја проф. др Томислав Јовановић.
- Припала ми је изузетна част и посебно задовољство да вас поздравим у сали Дома Народне скупштине Републике Србије и да пожелим да представници Савета Европе буду чести гости у нашој земљи. Желим вам добродошлицу у Србији, земљи мултикултуралности, мултијезичности и мултиконфесионалности, земљи која обилује различитостима које чине део њеног идентитета у свим сегментима, а посебно у сектору образовања.
Република Србија има преко 7 милиона становника, 27 националних мањина, организованих у националне савете, и они не живе само на северу Србије, у Војводини, него и на истоку, западу и југу.
У образовни систем Републике Србије укључено је око 1.200 000 ученика и студената са којима ради преко 125 000 запослених.
Мрежу образовних установа чини 159 предшколских установа, 1.246 основних школа са 2.543 издвојена одељења, 518 средњих државних и приватних школа од чега су 383 средње стручне школе, 129 гимназија и 47 уметничких школа.
Високо образовање се остварује на 16 универзитета (7 државних и 9 приватних), 115 факултета и 67 високих школа струковних студија.
Настава се, осим на службеном - српском језику, одвија и на језицима националних мањина. Могућности наставе су на бази три модела:на матерњем језику – језику мањинске заједнице, двојезично – српском и матерњем језику, и на српском језику уз могућност изучавања предмета Матерњи језик са елементима националне културе.
Наш образовни систем укључује и образовање на језицима националних мањина и предмет говор етничких група.
Наша деца имају могућност да се школују или да имају изборни предмет и намађарском, хрватском, румунском, словачком, русинском, украјинском, ромском, чешком, македонском, босанском и бугарском језику.
У последњој деценији уведена је и билингвална настава у 27 образовних установа: 5 предшколских, 11 основних школа и 11 гимназија. Настава у билингвалним одељењима одвија се делом на енглеском, француском, италијанском, немачком, руском и мађарском језику.
Избор предмета који се изучавају на два језика су прилагођени школама у зависности од наставног кадра. Наставу на страном језику предају наши обучени наставници, који су прошли интензивне обуке уз велику подршку културних центара и института држава чији се језици изучавају.
Користим прилику да споменем наше партнере у реализацији овог значајног вида наставе, а то су: Руски дом, Британски савет, Француски педагошки институт, Италијански институт за културу и Гете институт.
Осим језика које сам споменуо постоји и пројекат учења кинеског језика који се реализује уз свесрдну подршку Ханбан института из Пекинга и Института Конфучије из Београда.
Наши циљеви образовања су у складу са међународним документима, чији је потписник Република Србија,али и нашим Уставом и домаћим законодавством.
Улажемо велики напор да свој деци и младима на свим нивоима образовања дамо могућност да, без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност, узраст, физичку и психичку конституцију, социјално и културно порекло, имовно стање, политичко опредељење или друго лично својство, стекну квалитетно образовање.
Стратегија развоја образовања до 2020. године, коју смо недавно усвојили, представља добар основ да се у пракси примени акциони план.
Предвидели смо одрживи развој квалитета образовања које ће понудити знања, умења и вештине за изазове 21. века наравно уз обавезу целоживотног учења. Дозволите да поменем неке од резултата у нашем образовању.
У последње три године значајно је повећан обухват деце у предшколском васпитању и образовању. Успех је остварен и увођењем деветомесечног обавезног припремног предшколског програма и њиме је обухваћено 99 % деце.
Успешно се остварује процес инклузије деце са инвалидитетом и сметњама у развоју, деце из маргинализованих група, пре свега из ромских породица и тиме се обезбеђује њихова укљученост у систем и напредовање са вршњацима у тзв. редовним школама.
Законским решењима је предвиђено да свака школа формира стручни тим за инклузивно образовање, који предлаже потребне подршке детету за његово учење и укључивање у вршњачку групу. Осим индивидуализације у настави, школа у сарадњи са родитељима израђује, остварује и вреднује напредовање детета кроз индивидуални образовни план.
Подршка упису ромске деце у средње школе и факултете обезбеђује се кроз афирмативну акцију коју из године у годину подиже њихов број у образовању. Осим тога обезбеђени су педагошки асистенти као помоћ ромским породицама и њиховој деци за укључивање и успешно учење. И друге мере предвиђене Декадом за инклузију Рома 2005-2015 дају резултате (стипендије, бесплатни прибор и уџбеници).
Пројекат обезбеђивања бесплатних уџбеника за све ученике, укључујући и оне који уче на језицима националних мањина, спроводимо од 2009. године.
Увели смо Интернет у све школе и сваку основну школу опремили са по 30 рачунара уз подршку донатора.
Реализују се бројни програми и пројекти из ИПА фондова, из зајма Светске банке и из донаторских средставакако бисмо обезбедили доступност, праведност и квалитет образовања.
Изградили смо и даље градимо културу осигурања квалитета образовања и васпитања. У последњих неколико година усвојени су образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања за 10 наставних предмета,на крају општег средњег и средњег стручног образовањаза 7 општеобразовних предмета,за основно образовање одраслих за 12 наставних предмета, а посебно смо се бавили стандардима квалитета уџбеника.
Професионални развој наставника је наш стални задатак будући да желимо да у фокусу наставе и учења буде ученик, код кога развијамо оспособљеност за даље школовање, укључивање у свет рада и успешан живот.
Развијамо нове моделе професионалног усавршавања, пре свега, хоризонтално учење.
Усвојени стандарди компетенција наставника су основ за даље стручно усавршавање и одобравање програма стручног усавршавања од стране надлежног завода, као и напредовање у звањима наставника и других запослених у образовању. Усавршавамо постојеће обуке, пратимо и меримо њихове ефекте.
На основу донетих стандарда и индикатора квалитета рада установа остварује се самовредновање унутар установа и спољашње вредновање квалитета рада наших школа.
Република Србија учествује у међународним студијама процене ученичких постигнућа (ПИСА и ТИМСС) и у последњим тестирањима смо остварили значајно боље резултате.
На престижним међународним светским, европским и регионалним такмичењима и олимпијадама знања, наши ученици и студенти константно постижу одличне резултате.
Високо образовање у Републици Србији део је европског образовног простора. Београдски универзитет је вреднован на Шангајској листи која рангира пет стотина универзитета у свету, и ми смо поносни што се сваке године напредује ка средини те листе.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја је посебно посвећено развоју међународне сарадње, не само са државама региона и Европе, већ и са целим светом.
Имамо потписане споразуме и програме о сарадњи са већином држава, а са некима и узајамно признавање диплома и научних звања како бисмо омогућили несметану мобилност студената, професора, младих истраживача, научника, речју размену искустава у области образовања и науке.
Министар просвете, науке и технолошког развоја је истакао да су за стварање модерног и квалитетног образовања као стуба развоја сваког друштва потребна већа финансијска издвајања.
- Истовремено смо навикли да се и са буџетом којим данас располажемо, може обезбедити доступност образовања за свако дете, бољи квалитет наставе и учења. Имамо стрпљења да сачекамо да се финансијска ситуација у нашој земљи стабилизује и уверени смо да ће тада приоритет имати издвајање за образовање.
У том смислу Министарство просвете, науке и технолошког развоја има бројне партнере у иностранству, од којих посебно истичемо Европску комисију,Савет Европе, Унеско, Уницеф, Светску банку, као и домаће партнере са којима одржавамо сталне контакте а то су: струковна удружења, синдикати, родитељи, медији, стручне саветодавне институције, организације и појединци – сви они који могу да допринесу реализацији нашег основног постулата: финансирање образовања није трошак већ инвестиција у будућност.
Значај Савета Европе је, како је навео министар Јовановић одавно препознат, признат и трајно уважаван деценијама и да смо ми поносни што учествујемо у његовом раду и креирању стратешких циљева у области људских права, демократије, грађанског друштва, интеркултуралног дијалога, који резултирају бољитком сваког члана Савета Европе појединачно, а самим тим и свих нас заједно.
Министар проф. др Томислав Јовановић пожелео је учесницима Конференције пријатан боравак у Београду, успешан рад састанка на коме ће се разменити искуства у квалитету образовања.
Учесницима скупа обратили су се и министар науке, просвете и спорта Републике Хрватске Жељко Јовановић, министар просвете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, као и председник Националног савета за високо образовање Србије Срђан Станковић.
Учесници скупа су високи представници свих држава чланица Савета Европе задужени за опште образовање и сектор високог образовања, који су одговорни на националном нивоу за планирање, развој и имплементацију образовних политика важних за рад Управног комитета за за образовну политику и праксу СЕ.
На састанку се води дискусија о темама: Управљање и квалитет образовања: од Хелсинкија до Београда, Инклузивно образовање, Развој компетенција за демократски и интеркултурални дијалог.
Састанак је, како је речено, добра прилика за размењивање искуства и резултате, након 24. сесије Сталне конференције министара образовања СЕ одржане у Хелсинкију априла ове године.
Препоруке донете на састанку односиле су се на најразличитије аспекте образовања од укључености све деце у образовање до пружања квалитетног образовања.
Такође, препоруке су везана и за посебну подршку деци из друштвено осетљивих група, смањивање осипања из образовања, даље развијање демократских иницијатива, партиципације и мултикултуралности.
Кроз дискусије у Београду треба да се дефинишу конкретне сугестије за примену донетих препорука кроз активности сваке државе, чланице Савета Европе.
На маргинама међународног скупа министар просвете. науке и технолошког развоја проф. др Томислав Јовановић одржао је билатералне састанке са генералним директором Департмана за демократију Савета Европе Снежаном Самарџић Марковић, замеником министра образовања Републике Бугарске Иваном Крстовим, министром науке, образовања и спорта Републике Хрватске Жељком Јовановићем и министром просвете и културе Републике Српске Гораном Мутабџијом.
