Актуелне информације
Гласање о легализациjи, па дебата о мрежи судова
31.10.2013.
Посланици републичког парламента гласаће данас о 25 законских предлога, међу коjима су и нова решења о легализациjи, након чега ће, на новоj седници, расправљати о сету правосудних закона, коjима ће броj основних судова са 34 бити повећан на 66.
Посланици ће наjпре да се изjасне о новим законским решењима о легализаицjи коjа, између осталог, предвиђаjу могућност плаћања легализациjе на рате до 20 година, а висину накнаде за бесправно изграђене обjекте утврђиваће локалне самоуправе.
Изjасниће се и о законима о посредовању у промету и закупу непокретности, о извозу и увозу робе двоструке намене, као и о изменама закона о електронскоj трговини и о заштити конкуренциjе.
Посланици ће гласати и о избору Драгомира Mилоjевића за председника Врховног касационог суда, као и о избору председника апелационих судова у Нишу, Kрагуjевцу и Београду, председника Управног суда, Вишег прекршаjног и Привредног апелационог суда и о избору судиjа коjи се први пут бираjу на судиjску функциjу.
Посланици ће потом отворити нову седницу на коjоj их чекаjу укупно 43 законска предлога и међународних споразума, међу коjима jе и сет закона из области правосуђа.
Tако ће се, између осталог, расправљати о седиштима и подручиjима судова и jавних тужилаштава, што ће се примењивати од 1. jануара 2014. године.
Нови закон предвиђа повећаjе броjа основних судова са 34 на 66 и редуковање броjа судских jединица будући да су се оне, како jе наведено у образложењу закона, показале као нерационално решење.
Извршена jе и измена териториjалне организациjе основних jавних тужилаштава коjа прати териториjалну организациjу основних судова.
Новом териториjалном организациjом основних судова и jавних тужилаштава биће, како веруjу надлежни, омогућен лакши приступ правди свим грађанима, с jедне стране, као и ефикасниjе обављање послова основних jавних тужилаштава коjи се, пре свега, односе на гоњење учиниоца кривичних дела.
Према важећем Закону, у Србиjи сада постоjе само 34 основна суда, у оквиру коjих постоjи велики броj судских jединица, а имаjући у виду чињеницу да су се кривични поступци и већина парничних поступака водили у седишту суда, то jе стварало велике проблеме и трошкове како странкама, тако и другим учесницима у поступку, а нарочито адвокатима, везаним за долазак на суђење.
При том, како се наводи у обраложењу, треба имати у виду да jе према важећем закону већи броj места у Србиjи остао без свог суда, што свакако ниjе оправдано, имаjући у виду броj становника у тим местима, као и традициjу будући да су та места увек имала суд.
