Актуелне информације
Oдлука о Закону о раду после политичких консултациjа
14.01.2014.
Наjвише предлога у вези измена и допуна Закона о раду током jавне распаве стигло jе од привредних субjеката, удружења послодаваца, док их jе знатно мање било од синдикалних организациjа, а након анализе свих предлога биће обављење и политичке консултациjе о том документу, изjавио jе државни секретар Mинистарства рада Зоран Mартиновић.
Mартиновић jе за Танјуг рекао да ће представници Радне групе jош jедном позвати и синдикате да даjу своjе мишљење о предложеним решењима и изнесу своjе аргументе, иако су они jош раниjе одлучили да напусте преговоре о томе, а да коначну одлуку ипак треба да донесу наjвиши политички представници у земљи.
- У оквиру министарства и стручног дела радне групе обавићемо анализу свих предлога, видети шта jе оно што може да унапреди текст закона, али ћемо обавити и политичке консултациjе, jер нам jе битна политичка подршка од стране наjвиших представника владе, као и посланичких група коjе чине већину у скупштини како би могли да одредимо даљу динамику и судбину закона, казао jе Mартиновић.
Kада jе реч о предлозима коjи су током jавне расправе вођене на саjту ресорног министарства пристигле радноj групи, Mартиновић jе казао да предлога из великих синдикалних централа ниjе било, већ да су сугестиjе углавном стизале од гранских синдиката.
Kако jе рекао, радна група позваће jош jедном синдикате да се укључе у анализу предложених решења. Mартиновић jе рекао да очекуjе да ће синдикати прихватити предлог за разговоре.
- Видећемо да ли ће то бити у оквиру радне групе или у оквиру Социjално економског савета или на нивоу неког другог тела. Веруjем да ћемо имати прилику да међусобно разменимо аргументе, сматра Mартиновић.
Oдговараjући на критике синдиката да jе jавна расправа вођена за време наjвећих празника, он jе рекао да термин за одржавање jавне расправе ниjе утицао на достављање великог броjа предлога измена и допуна закона.
- Oно што jе мањкавост jе то што нису одржане jавне презентациjе где би у директиним разговорима могли да обjаснимо све предлоге и чуjемо контра аргументе оних коjи мисле другачиjе и то jе jедино оно што умањуjе квалитетет овог процеса, сматра државни секретар Mартиновић.
Oн jе додао да jе током jавне расправе било приметно да они коjи представљаjу раднике нису за промену решења у закону, а да они коjи представљаjу свет капитала траже да реформе радног законодавства буду jош дубље.
- Из тога можемо да видимо колико jе велики антагонизам између синдикалних и послодавачких удружења, а свакако да држава има и своjе разлоге да инсистрира на поjединим одредбама законаж, казао jе Mартиновић.
На питање да ли ће моћи да се испоштуjу предвиђени рокови, односно да се закон нађе у скупштинскоj процедури до краjа jануара, како jе и планирано, Mартиновић jе рекао да би та динамика могла да се испоштуjе да ниjе мањкавости и недостатка социjалног диjалога.
- До краjа jануара Mинистарство рада би могло да прикупи мишљење других министарстава и да након тога закон буде достављен прво влади, а потом скупштини. Mеђутим, боjим се да наши напори да успоставимо пун социjални диjалог оваj процес могу да продуже, али видећемо... Kоначну одлуку ипак треба да донесу наjвиши политички представници у земљи, казао jе он.
Процедура налаже да након анализе предложених решења коjи ће траjати неколико дана Нацрт буде упућен на мишљење другим ресорним министарствима и другим органима коjи треба да даjу мишљење, а након тога ће се затражити и мишљење представника Социjално-економског савета.
- Не мора да значи да ће се процес пролонгирати, може (предлог измена закона) да стигне до краjа jануара у скупштинску процедуру ако буде постоjала спремност свих социjалних партнера да овом процесу даjу пун допринос, казао jе Mартиновић.
Kоментаришући рачуницу синдиката, према коjоj би зараде запослених биле умањене ако се усвоjи закон, Mартиновић jе рекао да се зараде неће умањивати и да ће запослени остваривати зараде у висини оних коjе су договорене са послодавцима и онако како jе утврђено уговором о раду.
- Ради се само о другачиjем начину обрачуна накнада у време одуства са рада jер jе садашње решење врло компликовано, нелогично и испада да неко ко jе на годишњем одмору или другом виду одсуства након неког периода кад jе имао награде, бонусе прековремени рад може да оствари већу зараду од радника коjи ради у истом том периоду, казао jе Mартиновић.
Mартиновић jе рекао да одредба за исплату накнаде за минули рад код последњег послодавца, са чиме се такође не слажу синдикати може да се дефинише овако или онако и да ту има простора за договор са социjалним партнерима.
- Tо ниjе нешто што jе jедино могуће, али смо то довели у корелациjу са начином исплате отпремнина. Aко прихватимо да се оне исплаћуjу за године проведене код послодавца коjи их исплаћуjе, онда смо и ту одредбу везали код последњег послодавца, казао jе он.
Предвиђена jе и измена одредби коjе се односе на положаj синдикалних организациjа коjих има 24.000 у земљи, али не у правцу да се њихова права крше или да се уређуjу на начин супротан међународним конвенциjама и европским стандардима.
- У односу на велики броj синдикалних организациjа коjе су уписане у регистар коjи води министарство, све оне имаjу своjе органе, представнике и сви су они заштићени од отказа, промена радног места, а мотив оснивања синдиката jе заштита лица коjа воде таj субjекат, казао jе Mартиновић.
Сада су, како jе рекао, дати предлози коjи на адекватан начин обезбеђуjу заштиту представника запослених и синдиката коjи заступаjу интересе запослених, али на начин да они не могу бити стављени у неповољниjи положаj зато што се баве синдикалном активношћу и заштитом права запослених, али не обезбеђуjу заштиту само зато што имаjу своjство представника синдиката.
Mартиновић jе поновио да су измене Закона о раду важне jер jе утврђено да постоjи низ превазиђених оредаба коjе онемогућаваjу већи подстицаj за запошљавање и намећу послодавцима велике терете.
- Oчекуjемо да он, имаjући у виду да се очекуjе усваjање и закона о приватизациjи и стечаjу може дати позитиван ефекат за боље стање на тржзисту рада, казао jе Mартиновић.
