Актуелне информације
Дефицит буџета и јавни дуг мањи од предвиђених
27.01.2014.
Министар финансија Лазар Крстић изјавио је да је дефицит консолидованог буџета Србије на крају 2013. године износио 179 милијарди динара, што је за око 20 милијарди мање него што је било предвиђено ребалансом.
Смањење дефицита буџета на свим новима државе, упркос мањим пореским приходима, за 25 милијарди динара резултат је предузетих мера штедње од септембра прошле године, али и суцифита буџета локалних самоуправа. То показује да се није добро распоређивао новац између државног и локалног нивоа, и то питање ће бити на дневном реду, паралелно са утврђивањем начина финансирања Војводине, која је такође имала суфицит буџета, рекао је министар Крстић.
Истакао је да је позитивна вест и што је јавни дуг на крају 2013. Уместо пројектованих 64,7 одсто бруто домћег производа (БДП) износио 62,7 одсто.
Министар очекује да ће и дефицит државног буџета у 2014. години бити мањи од планираних 7,1 одсто БДП, јер у пројекцију прихода и расхода државне касе нису урачунати ефекти ограничавања броја запослених у јавном сектору, а биће мањи и расходи по основу санације преосталих банака у којима држава има власништво.
Припремљен је нацрт стратегије за државне банке, јер није рационално да постоји седам, углавном мањих банака у којима држава има власништво. Има пуно нелогичности у том систему и њих желимо да решимо, да не би дошли у изнуђену ситуацију да морамо да интервенишемо из буџета, што се десило са три државне банке. Очекујемо да се процес санације преосталих државних банака, за које има заинтересованих купаца, оконча ове године, рекао је Крстић.
У јавном сектору ради 781.000 људи
Министар Крстић је такође рекао да је у јавном сектору запослено 781.000 људи. За буџет је такво стање неодрживо, не само због тога што је јавни сектор прегломазан за економију какву имамо, већ и због тога што су ту плате знатно веће него у приватном сектору, рекао је министар.
Министар је објаснио да по подацима регистра запослених у јавном сектору, који нису коначни, на неодређено време је запослено 645.000 људи, на одређено време 73.000, по уговору 55.000, а преко задруга 8.000 људи.
Министар је најавио да ће новооснована владина комисија разматратити 119 захтева, мимо интерних конкурса, за нова запошљавања у државној служби.
У последња четири месеца јавни сектор у Србији просечно се месечно увећавао за 1.800 радних места, јер је 3.200 људи одлазило а 5.000 се запошљавало, највише у новембру и децембру, рекао је Крстић.
Он је подсетио да је законом ограничено запошљавање у јавном сектору у 2014. и 2015. години и да је Влада Србије основала комисију која одлучује о захтевима за запошљавање нових људи. Ограничено је отварање једног радног места у јавном сектору на пет угашених, изузимајући посебне ситуације.
Та мера није била популарна али је неопходна, јер је јавни сектор у Србији већи него у земљама у окружењу, казао је Крстић.
Постоји простор да се 300 људи месечно запосли у јавном сектору, јер се истовремено дешава и природни одлив из тог сектора. Предлог је да се у свим службама, пре него се донесе одлука о новом запошљавању, види да ли се то место може попунити прерасподелом људи, јер буџет не може да издржи даљи раст тог сектора, рекао је министар.
До јула ове године ће, како је најавио, бити уведени платни разреди за запослене у јавном сектору, како би људи који раде исте послове, без озбира у ком сектору, били једнако плаћени.
Новина ће бити и то што ће они који имају боље резултате на послу бити боље и награђени и напредоваће у служби. То значи да ће људи на одговорним местима бити боље плаћени него сада, а министри неће имати плату од 90.000 динара, рекао је Крстић.
Тиме ће се спречити да квалитетни људи напуштају државну службу јер у приватном сектору могу више да зараде, додао је министар.
