Актуелне информације
Преговори о новом трогодишњем аранжману са MMФ-ом
27.02.2014.
Mинистар финансиjа у техничкоj влади Лазар Kрстић изjавио jе да ће се са делегациjом MMФ-а, коjа jе стигла у Београд, преговарати о новом трогодишњем аражману, коjи ће реализовати нова влада.
До тада ће, додао jе, влада у техничком мандату припремити све да би нова влада, после избора, донела одлуку и реализовала нови споразум с фондом.
Разговори коjи су почели, воде се на нивоу техничких експерата, рекао jе Kрстић за РTС и наjавио да ће званични разговори почети у понедељак, 3. марта, пленарном седницом у НБС, на коjоj ће и он бити присутан.
Србиjа ће морати да закључи нови трогодишњи аранжман с MMФ-ом и обавезаће се да ће у том периоду спроводити одређену стратегиjу.
- Немамо уопште времена за губљење, упозорио jе Kрстић и изразио очекивање да ће се будућа влада понашати одговорно, jер ће морати да донесу непопуларне мере.
Замољен да обjасни коjе су то непопуларне мере, коjе ће наjвероватниjе бити договорене с MMФ-ом, он jе рекао да jе то наjпре солидарни порез, jер од тога се ће неће одустати зато што су зараде у jавном сектору енормне у односу на приватни сектор, поготово у jавним предузећима, а ту jе и превелик jавни сектор коjи мора бити смањен.
Пошто не постоjе механизми за ограничавање зарада у jавним преузећима, држава ће морати да усвоjи системске законе коjи ће их ограничити, наjавио jе Kрстић.
Kрстић jе рекао да више не постоjи простор за повећање пореза, али зато се може проширити пореска основица и ту постоjи простор коjи ће се освоjити одлучном борбом против сиве економиjе и то захтева системска решења.
Oн jе наjавио да ће држава, системски, до краjа 2014. године задати озбиљан ударац сивоj економиjи.
С друге стране, уштеде се могу остварити и смањењем jавног сектора, али не отпуштањем људи, рекао jе Kрстић и навео да jе у jануару смањен броj запослених у jавном сектору за 4.000 људи, без отпуштања, и том динамиком би могло да се смањи за око 100.000 за две године.
Kада jе реч дугу за камате на спољни дуг, за шта у овоj години треба да издвоjимо четири милиjарди евра, Kрстић jе рекао да су та средства на неки начин већ потрошена за неке друге обавезе, напомињући да ми те дугове морамо да платимо.
Повољан кредит од Руске федерациjе, коjи jе већ уговорен за буџет, условљен jе новим аранжманом с MMФ-ом и зато нам треба поверење фонда, нагласио jе Kрстић.
Директорка Центра за високе економске студиjе Kори Удовички рекла jе да у Србиjи већ дуго нису предузете мере, коjе би смањиле потрошњу државе, оцењуjући да се мора сагледати одакле потичу ти велики трошкови.
У 2014. нас чека четири милиjарде евра камате на дугове државе коjе морамо да платимо из буџета, што jе 10 пута више него 2008. године, упозорила jе Удовички и додала да треба очекивати да ће камате на капитал у свету тек да расту, jер су данас на минималном нивоу.
Члан фискалног савета Никола Aлтипармаков рекао да се од разговора с MMФ-ом очекуjе да се сагледа путања jавног дуга Србиjе коjи jе премашио 20 милиjарди евра или око 65 одсто БДП-а, а дефицит буџета jе око седам одсто БДП-а што jе jедан од наjвећих у Eвропи.
Aлтипармаков jе указао да фискални савет већ дуго упозорава jавност и владу на потенциjалну кризу jавног дуга и подсетио да jе критични однос jавног дуга и БДП био пре две године када jе износио 45 одсто, када jе требало предузети одређене мере коjе су у међувремену изостале.
Што се тиче пензионе реформе, Aлтипармаков jе рекао да ће и о томе бити речи у разговорима с MMФ-ом, jер Србиjа годишње издваjа 4,5 милиjарди евра из буџета за пензиjе, а становништво jе све стариjе.
У Србиjи мора да дође до подизања старосне границе за одлазак у пензиjу и да се дестимулише превремени одлазак у пензиjу, оценио jе он и подсетио да се у неким земљама EУ старосна граница помера на 67 година живота.
