Актуелне информације
Закон о узбуњивачима наредне седмице пред Владом
15.09.2014.
Нацрт закона о заштити узбуњивача, односно лица коjа приjаве корупциjу, добио jе позитивно мишљење Eвропске комисиjе из Брисела и наредне седмице Mинистарство правде ће га упутити Влади Србиjе. Пошто Влада усвоjи Предлог закона, он ће бити прослеђен у скупштинску процедуру на усваjање, саопштио је медијима помоћник Mинистра правде Радомир Илић.
Закон jе утврдио да она лица коjа приjаве корупциjу у вези са своjим радним односом, без обзира на статусе коjе имаjу у предузећу, не могу бити прогањана због тога, jер им, како jе навео Илић, држава нуди судску заштиту коjу ће остваривати тужбом пред вишим судом у хитном поступку.
"Уколико им се било ко обрати са мерама репресиjе, jер су приjавила корупциjу, та лица се могу обратити суду коjи има механизме ефикасне заштите", истакао jе Илић и додао да суд наjпре може да у кратком року стави привремену меру. Aко jе одмазда таква да jе лице добило отказ на послу, било би враћено у толико кратком року да практично не би осећао ниjедну последицу, обjаснио jе помоћник министра.
Након дуготраjне jавне расправе, у закону ниjе предвиђено да лица коjа приjављуjу корупциjу и добиjаjу статус узбуњивача, како jе то сада случаj, а управо ради ефикасниjе и ефективниjе заштите. Лица ће убудуће кроз тужбу суду остваривати своjе право на заштиту од одмазде. Према речима Илића, статус узбуњивача jе нешто што се током развоjа те категориjе поjављивало, међутим данас jе то превазиђен модел.
"Oног тренутка када лице добиjе статус узбуњивача оно практично постаjе жигосано", навео jе Илић и указао да jе код нас до сада Aгенциjа за борбу против корупциjе давала статус узбуњивача.
Oн jе истакао да Закон о заштити узбуњивача практично предвиђа савез државе и грађана у борби против корупциjе - њим грађани подстичу и охрабруjу да приjављуjу корупциjу, а држава jе дужна да их заштити, пошто jе то и интересу државе и друштва и jавности.
Закон о узбуњивачима предвиђа забрану злоупотребе тог права, као и прекршаjне казне за послодавце коjи прекрше одредбе из закона. У Нацрту закона дефинисано jе да узбуњивач има право на заштиту ако изврши узбуњивање код послодавца, овлашћеног органа или jавности. Tу информациjу треба да откриjе у року од jедне године од дана сазнања за извршену радњу због коjе врши узбуњивање, а наjкасниjе у року од 10 година од дана извршења те радње. Узбуњивач има право на заштиту ако би у тренутку узбуњивања, на основу расположивих података, у истинитост информациjе коjом се врши узбуњивање, поверовало лице са просечним знањем и искуством као и узбуњивач, наводи се у Нацрту закона.
Повезано лице има исту заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да jе према њему предузета штетна радња због везе са узбуњивачем. Закон jе предвидео и да послодавац не сме чињењем или нечињењем да стави узбуњивача или са њим повезано лице у неповољниjи положаj, а нарочито у вези са запошљавањем, стицањем своjства приправника или волонтера, радом ван радног односа, образовањем, оспособљавањем или стручним усавршавањем. Узбуњивач не сме да буде у неповољниjем положаjу у када jе у вези са напредовањем на послу, оцењивањем, стицањем или губитком звања, дисциплинским мерама и казнама, условима рада, престанком радног односа, зарадом и другим накнадама из радног односа, уцешћем у добити послодавца, исплатом награда и стимулативних отпремнина, распоредом послова или премештаjем на друго радно место, непредузимањем мера ради заштите због узнемиравања од стране других лица и упућивањем на обавезне здравствене прегледе или прегледе ради оцене радне способности. Прописано jе да су ништаве - не производе правно деjство, одредбе општег акта коjима се узбуњивачу или повезаном лицу ускраћуjе или повређуjе право, односно коjима се ова лица стављаjу у неповољниjи положаj због узбуњивања.
Закон jе предвидео да у случаjевима наношења штете због узбуњивања, узбуњивач и повезано лице имаjу право на накнаду штете у складу са законом коjи уређуjе облигационе односе.
Судска заштита се остваруjе подношењем тужбе за заштиту у вези са узбуњивањем надлежним вишим судом, у року од шест месеци од дана сазнања за предузету штетну радњу, односно три године од дана када jе штетна радња предузета. Закон предвиђа да jе поступак за судску заштиту у вези са узбуњивањем хитан, као и да jе ревизиjа поступка увек дозвољена. У поступку за судску заштиту у вези са узбуњивањем сходно се примењуjу одредбе закона о парничном поступку коjима jе уређен поступак у радним споровима. У парничном поступку по тужби у вези са узбуњивањем у првом степену увек суди судиjа поjединац, а у другом степену веће састављено од троjе судиjа.
Радну верзију Нацрта закона о заштити узбуњивача преузмите овде.
