Актуелне информације
Елементи Фискалне стратегије за 2016. годину
03.12.2015.
Фискалном стратегијом за 2016. годину са пројекцијама за 2017. и 2018. годину дефинисани су следећи елементи:
- макроекономски оквир;
- фискални оквир;
- стратегија управљања јавним дугом и
- структурне реформе
Основни циљ макроекономског оквира је успостављање макроекономске стабилности са циљем да се доследном применом мера фискалне консолидације оствари амбициозан програм структурних реформи.
Смањењем нерационалне потрошње, бирократије и непотребних трошкова државе треба да се обезбеди даљи раст инвестиционе активности како би се подстакао привредни раст и запошљавање, уз очување нивоа социјалне заштите најугроженијих слојева друштва.
У нaрeднoм пeриoду плaнирaн je зaвршeтaк прoцeсa приватизације и реструктурирања предузећа из потфолија Агенције за приватизацију, као и наставак реорганизације и реструктурирања великих јавних предузећа.
Процењује се да ће инфлација до краја 2015. године износити 2,1%, а за наредни период пројектује се на исти начин, као што је већ објављено у Упутствима за припрему буџета.
Основни циљ фискалне политике у средњем року је заустављање јавног дуга сектора државе и у дугом року релативно смањење његовог учешћа у БДП на 45%, у склaду сa oпштим фискaлним прaвилoм. Фискалном стратегијом предвиђа се кретање јавног дуга до 2018. године испод нивоа од 80% његовог учешћа у БДП, са јасним циљем да се на крају 2018. године његово учешће смањи на 75,9%. Укупни јавни дуг РС на дан 31.10.2015. године износи 2.831,9 млрд динара, а до краја 2018. године пројектује се на 3.398,4 млрд динара.
Предвиђа се депрецијација динара у односу на амерички долар и све друге валуте од 25%, као и раст каматних стопа на међународном тржишту од 2-3 п.п. а на домаћем тржишту до 4 п.п..
У наредном средњорочном периоду предвиђене су четири алтернативне стратегије задуживања:
основна стратегија (C1), стратегија са обезбеђеним концесионалним зајмом (C2), стрaтегија заснована на емисији еврообвезница (C3) и стратегија додатне динаризације (C4), док ће се финансирање издатака буџета РС по свим стратегијама вршити углавном путем емисије државних хартија од вредности на међународном и домаћем тржишту капитала, осим код стратегије C2 , где се предвиђа знатније учешће концесионалних зајмова.
Структурне реформе реалног сектора имају за циљ бољу заштиту конкуренције, подстицање бржег развоја малих и средњих предузећа и предузетништва, отклањање ригидности на тржишту рада и ефикасније спровођење стечаја. Посебна пажња треба да се посвети структурним реформама које подстичу јачање капацитета привреде за повећање производње и ефикасности, извоза и запослености, што ће резултирати побољшањем конкурентности привреде.
Структурне реформе јавног сектора у наредном средњорочном периоду односиће се на: број и структуру запослених у сектору државе, смањење буџетске подршке јавним и државним предузећима и побољшање управљања јавним финансијама.
Детаљније у броју 24/15 наших часописа.
