СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Култура„Кад оцењујем неко уметничко дело, однесем га и ставим поред нечега што је Бог створио, поред дрвета или цвета. Ако је у питању несклад, значи да то није уметност.” - Марк Шагал |
Представљено истраживање Завода за проучавање културног развитка
29.12.2011.
Истраживањем - Културни ресурси округа Србије, Завода за проучавање културног развитка, обухваћене су 144 општине у Србији (без Београда и Косова и Метохије), вођено је 1067 интервјуа са актерима у култури и послато 1065 упитника културним установама, како би се добиле информације важне за сагледавање културне политике у земљи.
Најбројнији међу установама културе у Србији су поливалентни центри (домови културе, центри за културу), који су усмерени на различите делатности (34,3%) и библиотеке ( 32,7%), док је галерија, позоришта, архива, завода за заштиту споменика културе значајно мање (галерије 3,4%, архиви 5,7%, позоришта 4,8%).
Занимљивост је да две трећине представника цивилног сектора у култури (културно-уметничка друштва, струковна и друга удружења) чине КУД-ови и да се готово половина налази у Војводини, што се објашњава мултиетничким карактером Региона.
Град са највећим бројем установа културе је Панчево (15), затим Нови Сад и Суботица са 14, Лесковац (11), Крагујевац (10). Свега четири града имају преко десет установа културе, а највећи број општина у Србији имају до три установе.
Оно што су запослени препознали као највећи проблем у култури је недостатак средстава за реновирање објеката, мањак средстава за програме и недовољна стручност и бројност кадрова.
Просечно 6% буџета општина троши се на културу, према подацима које су доставиле 133 општине. Очекивано, Нови Сад и Ниш издвајају највише средстава за културу, с тим што Нови Сад издваја двоструко више. Најмање за културу издваја Црна Трава и Нова Црња. Оно што је поражавајуће је да се две трећине општина са најнижим буџетима за културу налазе у региону Јужне и источне Србије.
Оно што је посебно значајно кад је реч о финансирању у култури је да више од половине средстава се троши наплате запослених ( 57,6%), петина средстава отпада на одржавање објеката и текуће трошкове у установама. На програмеу култури одлази свега 19, 9% средстава.
Министар културе Предраг Марковић нагласио је да се у доба кризе морају очувати културни програми, и да добијене резултате треба искористити за даље осмишљавање стимулативног дугорочног стратешког плана у сектору културе. Професорка Милена Драгичевић Шешић такође је истакла да добијене податке тек треба анализирати и интерпретирати, и заједнички пронаћи пут и начин за развијање и унапређење институција културе, као и њихово међусобно партнерство.
