СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Просвета„Стећи знање исто је као ставити у џеп драги камен” - монголска |
Стратегија развоја образовања
17.02.2012.
Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да буде усвојена током марта и тај документ предвиђа бољу усклађеност с потребама привреде, обавезно средње образовање, квалитетније, обухватније и ефикасније образовање на свим нивоима.
Пре усвајања биће организована јавна расправа, уз учешће представника САНУ, националних савета у просвети, удружења и струке, рекао је координатор водећег тима за израду стратегије проф. др Властимир Матејић. Он је навео да стратегија предвиђа флексибилније образовање, могућност да се млади образују тако да и у условима неизвесности и криза могу сами себе да запосле. Идеја је да до 2020. године имамо 38 одсто младих са високим образовањем, да факултети и професори буду одговорнији, да раде на факултету пуно радно време, а не да долазе на посао кад хоће, рекао је Матејић.
Документ предвиђа и већа издвајања за образовање и механизме који стимулишу ефикасност студирања, рекао је Матејић на форуму одржаном у агенцији Тањуг. Наставници морају бити оспособљени за свој посао, да знају да пренесу знање, рекао је Матејић и нагласио да је основна идеја да се и у средњем и високом образовању стимулишу креативност и идеја да млади не чекују да их држава или неко други запосли. Биће и даље буџетских студената, али ће имати јаче мотиве да заврше студије, а социјално порекло, према Матејићевим речима, не сме бити забрана највећим достигнућима. То значи да ће код доделе стипендија бити вреднован успех на студијама, али и социјално порекло, рекао је он, уз очекивање да ће отпори реформи образовања и промени онога што мора да се мења бити велики.
Планирано је и увођење мастера на струковним студијама, као и да се више младих уписује у гиманзије. Стручна матура након завршене средње стручне школе треба да омогући проходност на коресподентне факултете, рекао је Матејић и позвао привреднике да учествују у јавној расправи.
Представник Националне службе за запошљавање Драган Ђукић указао је на застареле програме у средњим стручним школама и лошу уписну политику, јер се квоте на факултетима из године у годину преписују, без консултовања тржишта рада. Није ми познато да ли се привредници консултују када се одлучује о уписним квотама, рекао је Ђукић и указао на недостатак практичних знања за ђаке, курсева за усавршавање.
Извор: Танјуг
