СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Просвета„Стећи знање исто је као ставити у џеп драги камен” - монголска |
Стратегија образовања предвиђа јачање гимназија
22.02.2012.
Повећање броја деце у предшколском образовању, укључивањем малишана из маргиналних група, већи број основаца који се опредељује да упише гимназију, разматрање препоруке да средња школа буде обавезна, оснивање посебне агенције која ће се бавити акредитацијом високошколских установа, уз развијен концепт целоживотног учења, неки су од проблема, препорука и решења које обрађује Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године.
Професор др Властимир Матејић, члан владине радне групе за израду стратегије, каже да би документ требало да се нађе на јавној расправи током марта, као и да би то могло потрајати и до априла. После тога, стратегија ће бити предата Влади Србије на усвајање.
– Све је практично урађено, сада добијамо налазе страних рецензената и разматрамо шта од тога треба да унесемо у текст стратегије. Основни концепт је концепт целоживотног учења који подразумева да је сваки ниво образовања отворен свакоме ко хоће да настави са образовањем. Такође, стратешко начело које се провлачи кроз целу стратегију је да системом финансирања или било чим другим нико не сме бити дискриминисан по економској основи. Ако је неко добар студент, а потиче из економски сиромашније средине, он неће бити спречен да студира, напротив, биће потпомогнут од државе да буде успешан академац – каже проф. др Матејић.
Препорука је да се размотри када би било могуће да средње образовање постане обавезно будући да остваривање такве идеје захтева добру финансијску потпору, а један од циљева стратегије је и да се 50 одсто основаца по завршетку школе опредељује за гимназије.
– Сада, отприлике, једна четвртина уписује гимназију, а три четвртине средње стручне школе. Стратегија предвиђа да се у структури укупног броја студената ојача учешће академских студија, а основни извор за студирање на академским студијама су гимназије, па зато желимо да повећамо број оних који их уписују. Такође, да се не би десило да се образују људи за нешто што није потребно развоју земље, и у средњим школама и на факултетима, нека од постојећих институција, на пример, Национална служба за запошљавање или нова републичка институција бавила би се поузданим утврђивањем потреба за образовањем у Србији и давањем основних смерница на бази чињеничне евиденције. Тиме желимо да спречимо да образујемо кадрове који после не могу да се запосле – истиче проф. др Матејић.
Неке од главних смерница у вези са високошколским образовањем су и постизање веће ефикасности студирања, побољшање квалитета високог образовања, док се, што се тиче система финансирања предвиђа да постоје, као и до сада, буџетски студенти који не плаћају никакву школарину и формирање посебних средстава из којих ће моћи да се кредитира студирање.
– Стратегија се доста бави контролом и унапређењем квалитета образовања. Предвиђа се формирање независне агенције која би се бавила акредитацијом високошколских установа. Акредитацији ће бити подвргнуте не само домаће високошколске институције, већ и све стране које сада раде или ће радити у будућности на територији Србије. Затим, утврђују се оштрији захтеви у погледу организовања докторских студија, планира оснивање заједничких докторских студија између више универзитета у земљи или у заједници са страним универзитетима и успостављање центара за докторске студије на нивоу целе земље. Замисао је и да се ојача научноистраживачки рад на факултетима. Стратегија се не бави образовањем као једним за себе затвореним системом него као системом који је у пуној интеракцији са привредом, јавним службама и истраживачком активношћу у Србији – објашњава проф. др Матејић.
Ј. Чалија (Политика)
