СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Просвета„Стећи знање исто је као ставити у џеп драги камен” - монголска |
Све мање наставника са пуним радним временом
27.02.2012.
Упркос константном смањењу броја ђака и одељења, редовном пензионисању просветних радника, или ванредном уз отпремнину, запослених у школама је све више, потврђује статистика. Број основаца се од 2002. до 2010. године смањио за 15,5 одсто, средњошколаца за 7,86 процената, одељења има за девет одсто мање али је наставника укупно за 16,36 одсто више, подаци су Републичког завода за статистику.
– Тачан је податак да се смањио број деце и то је демографски проблем. Он се није одразио на смањење броја наставника у основном и средњем образовању, али је утицао на смањење броја запослених са пуним радним временом. То статистика не показује, она бележи запослене у школама и не прецизира да има наставника који раде у неколико школа, чак и у различитим локалним самоуправама да би повећали фонд, тиме и своју зараду. Процес повећања броја запослених у просвети, односно у основним и средњим школама у Србији трајао је од 2002. до 2008. године. Разлог томе је увођење изборних предмета у основном и средњем образовању: грађанско васпитање, веронаука, руке у тесту, чувари природе – каже за Политику министар просвете и науке Жарко Обрадовић.
Он је нагласио да је 2008. године, када је дошао на чело образовног система, према подацима Управе за трезор, на платном списку на нивоу основног и средњег образовања затекао 109.499 запослених.
– Тај податак је за нас меродаван, јер се евиденција и исплата води према матичном броју запослених и не постоји теоријска могућност да се један просветни радник појави на више спискова, иако свој фонд часова остварује у више школа. Прошлог септембра према евиденцији из Управе за трезор било је 109.662 запослена у основним и средњим школама. Рачуница показује да је за три године, у основном и средњем образовању 163 радника више – истиче министар.
Ипак, новозапослених у просвети било је више, јер овај рачун не показује број наставника примљених на места пензионисаних колега.
– Део запослених је отишао у пензију, а мањи број је добио отпремнине. Незнатно повећање броја запослених у основним и средњим школама за 163 особе од 2008. године, настало је као резултат отварања три нове средње школе, увођења 170 педагошких асистента као подршке инклузивном образовању, увођења девет нових огледних профила у редован систем образовања… Када све то сагледате видите да смо у том периоду унапредили образовни систем без знатнијег повећања броја запослених – наводи Обрадовић.
У фебруару 2009. Обрадовић је за „Политику” потврдио да у неким школама постоје два секретара, неколико помоћника, више људи који обављају исти посао али плату не деле, него је у целости добијају понаособ. Има ли неосновано запослених у просвети и данас?
– Заједно са просветним синдикатима и Трезором прочистили смо спискове запослених. У сарадњи са синдикатима направили смо одређене заштитне механизме: сваке године до 15. августа праве се листе технолошких вишкова, одељења се формирају по упутству, а са малим бројем ђака одељење може да опстане искључиво уз сагласност министра. И дан-данас имамо око 4.000 одељења са десетак ученика и мање и то се односи на одељења која су удаљена од матичне школе или на она у којима се образују припадници националних мањина, а угашено је 1.585 одељења – образложио је Обрадовић.
То није утицало на смањење броја наставника. На почетку ове школске године 2.682 предавача било је без дела норме, а 158 потпуно без часова. Шта се догодило са тим људима?
– Смањење броја одељења утицало је на смањење фонда часова наставника. Ко нема норму не прима пун износ плате, зато се наставници и труде да имају што већи фонд часова. Поменута 2.682 наставника и даље су без дела норме, а од ових 158, око 50 смо успели да радно ангажујемо, остали су на списку нераспоређених. Проблем са вишком запослених се може појавити наредних година када почне финансирање по глави ученика. Могући вишак покушаћемо да решимо социоекономским програмом који ће финансијски бити обезбеђен путем кредита од Светске банке – наводи Обрадовић.
(Извор: Политика)
