СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Просвета„Стећи знање исто је као ставити у џеп драги камен” - монголска |
Стратегија развоја образовања без суфинансирања приватних факултета
18.05.2012.
Нацрт стратегије развоја образовања у Србији 2020+ биће прослеђен Министарству просвете 23. маја, рекао је Тањугу коодинатор радне групе Властимир Матејић и навео да се у најновијој верзији текста не спомиње суфинансирање приватних факултета.
У делу стратегије који се односи на финансирање универзитета, а који је изазвао полемике на државним универзитетима, наводи се да држава односно влада, министарство или нека друга овлашћена владина институција сваке године утврђује квоте за буџетске и суфинансирајуће студенте, рекао је професор Матејић Тањугу.
Квоте се утврђују по пољима, факултетима односно универзитетима и високим школама, рекао је он и навео да неко може бити суфинансиран 10 одсто, а неко, на пример, у стопроцентном износу.
У верзији која ће бити предата ресорном министарсту, остала је категорија суфинансирајућих студената, али и то да ће држава из буџета студентима давати субвенционисане кредите.
Остала је и одлука да се морају јавно објавити трошкови студирања по студенту, по факултету, по сваком студијском програму, рекао је Матејић.
О документу ће након предаје ресорном министарству, морати да се изјасне и остала релевантна министарства, а затим предлог из Министарства просвете иде на владу.
О том тексту одржано је неколико расправа у градовима широм Србије, и како је речено на завршној расправи у Београду, пре неколико дана, стратегија би могла да буде усвојена у јуну.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да Нацрт стратегије развоја обазовања у Србији до 2020. године не предвиђа финансирање приватних факултета из државног буџета.
- Као министар нисам узимао активно учешће у расправи о стратегији, јер сам на тај начин желео да покажем да је струка примарна, али сам приметио, читајући текстове у медијима да се много пута на различитим скуповима посвећеним стратегији развоја разговарало о ономе што у њој не пише, рекао је Обрадовић.
Обрадовић је, новинарима у хотелу Мажестик, где је представљен Крос на коме ће у петак учествовати ученици основних и средњих школа са целе територије Србије, рекао и да држава има намеру да настави да финансира државне институције.
- То је суштина финансирања, како би се створио што шири обухват студената и пружила им се и социјална димензија, макар у првој, почетној фази, како би им дали шансу да касније, кроз учење покажу да ли имају квалитет, објаснио је Обрадовић.
Према Обрадовићевим речима, најважније је да је у Нацрту стратегије у Србији коначно направљена вертикала у образовном систему, који је посматран као целина од предшколског до високог образовања.
Наредне седмице, додао је министар, текст стратегије ће са унетим допунама бити стављен на сајт и доступан јавности, а након тога он ће бити дат влади на усвајање.
- Није било озбиљнијих примедби на садржај тог документа, а разлике које су се испољиле у области финансирања, везане су за ставове појединих учесника у расправи, на које су други са правом реаговали. По мом мишљењу то питање је добило далеко веће присуство у јавности у односу на садржај целог документа, сматра Обрадовић.
