СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Просвета„Стећи знање исто је као ставити у џеп драги камен” - монголска |
Реформа образовања да прати потребе друштва
25.05.2012.
Нереформисани универзитети, аматерски начин управљања појединим школама и факултетима и недовољно ослушкивање потреба друштва и привреде, део су домаћег образовног амбијента, који треба променити, сматра државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић.
Митровић напомиње да је, уз жељу и обавезу да побољшамо образовање, неопходно да паралелно мењамо сопствено понашање.
Он је у изјави Тањугу упозорио на могућност да Стратегија развоја образовања у Србији до 2020 која је пред усвајањем, у својој реализацији заврши у фиоци, управо због наше неодговорности.
- Морамо коначно бити самосвесни да не доносимо стратегију да бисмо се њоме хвалили или зато што нас је Европа на то натерала, него пре свега, себе ради - рекао је Митровић.
- Ако се сваке године не предузму конкретне и адекватне мере, не стимулишу добри и успешни наставници или у други план не помере они чијим резултатима рада студенти нису задовољни, стагнираћемо и тапкати у месту - оценио је Митровић.
Логично је, како каже, очекивати да се факултети и универзитети понашају тржишно и друштвено одговорно и ако су паметнији и стручнији од државе, друштво од њих тражи да у свакој конкретној области понуде решења и за себе и за своју државу, пореске обвезнике и грађане, да би свима било боље.
- То значи да наша научна и образовна елита треба да указује на све аномалије у друштву и у образовању, да понуди решења, привуче средства привреде и асоцијација, нове инвестиције и донације. Тиме ће допринети побољшању угледа и факултета и универзитета.
Уз подсећање да су се наши универзитети у расправи о стратегији развоја образовања понашали прилично инертно, Митровић је указао да је веома важно да универзитети буду интегрисани, да факултети мењају и побољшавају наставне планове и програме.
Тиме ће, како каже, конкурентнији и успешнији и постајати истински генератори сопственог развоја и развоја друштва у целини.
Ипак, и поред овако лошег стања, одређени продори у свет су већ направљени, рекао је Митровић, надајући се да ће у августу Универзитет у Београду бити уврштен на престижну Шангајску листу 500 одабраних светских универзитета.
- У суштини, уместо да се међусобно оптужујемо и расправљамо шта је било и ко је крив, дошло је време да престанемо да пружамо отпор свему новом и да понудимо оригиналне програме и изнедримо људе који ће то да реализују – закључио је Митровић.
