СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Социјална заштита„Не дозволи језику да грми, ако ти снага шапуће.” - Сенека |
Значајно смањен број деце на резиденцијалном смештају
08.10.2012.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике саопштило је да се Србија усвајањем релевантних међународних конвенција и кључних стратешких докумената обавезала на то да ће градити систем социјалне заштите којем су породица и живот деце у заједници приоритет, а да ће услуге резиденцијалног смештаја бити последња опција.
У саопштењу овог министарства наводи се да је тај принцип социјалне заштите јасно и законски дефинисан, и истиче да је у Србији дошло до значајног пада броја деце на резиденцијалном смештају што, иако не у истој мери, важи и за децу са сметњама у развоју.
Ово се може сматрати великим успехом, посебно ако се узме у обзир да многе земље још нису успеле да обезбеде смањење броја деце у установама.
Међутим, успех у деинституционализацији не може се мерити само кроз смањење броја деце у институцијама, већ су и квалитет живота деце која су напустила велике институције и ефекти процеса деинституционализације на њихов развој и напредак подједнако важни показатељи.
Министарство рада, запошљавања и социјалне политике је у протеклом периоду као приоритетне спроводило бројне активности усмерене на подршку социјалној инклузији деце са сметњама у развоју, спречавање њихове институционализације, развој инклузивног хранитељства и подршку биолошкој породици детета са сметњама у развоју.
Затварање радне јединице за смештај деце са сметњама у развоју у установи Кулина добра је илустрација процеса деинституционализације и пример сарадње Министарства, локалних актера, невладиних организација и међународне заједнице у унапређењу положаја деце са сметњама у развоју смештене у институцији.
Крајем 2007. године, када је публикован извештај MDRI организације, у Кулини је на смештају било више од 200 деце. Сада је у тој установи само њих 43, а постоји план изласка и за сву децу, тако да до краја 2012. године у Кулини на смештају више неће бити ниједно дете.
Последњих годину и по дана, процес деинституционализације спроводи се са фокусом на измештању деце из Кулине првенствено у хранитељске породице, а тек када то није могуће разматра се друго мање рестриктивно решење.
Наиме, развијен је концепт малих домских заједница (врсте резиденцијалног смештаја за децу, у складу са међународним стандардима), као најадекватније решење за децу са сложеним, односно тежим и тешким сметњама у развоју која су одрастала у великим резиденцијалним установама и за коју у датом тренутку није било могуће створити услове за повратак у биолошку породицу, или за живот у хранитељској или усвојитељској породици.
До сада су мале домске заједнице формиране у Нишу, Алексинцу и Неготину, а у току је њихово формирање у Београду и Бањи Ковиљачи, при чему максималан број деце у једној малој домској заједници може бити 12.
Такође, континуирано и снажно подржава се развој услуга у заједници за породице са децом са сметњама у развоју, како би се смањио ризик од њихове институционализације.
У том смислу су до сада развијене услуге дневних боравака, помоћ у кући за породице са децом са инвалидитетом, предах услуга и слично.
Министарство, свесно значаја даљег развоја услуга подршке за породице и децу, а уз подршку УНИЦЕФ-а средствима ЕУ, у овом тренутку директно подржава укупно 41 општину (претежно из реда недовољно развијених) у развоју нових и побољшању постојећих локалних услуга за породице за децу са сметњама у развоју.
Услуге, којима је обезбеђена одрживост у овим општинама, у 2012. години користи 945 деце.
У периоду од 2000. до 2011. године укупан број деце и младих у установама социјалне заштите је смањен за 48 одсто (са 3.554 на 1.854), а укупан број деце и младих са сметњама је смањен за 36 одсто (са 2.020 на 1.280).
Ако посматрамо сву децу (до 18 година) у установама, укупан број је смањен за 58 одсто (2000. године 2.672, 2011. године 1.128). Када посматрамо само децу са сметњама у установама (697) у 2011. години је њихов број мањи за 47 одсто него 2000. године (1.322).
Укупан број деце и младих са сметњама у развоју у хранитељским породицама константно расте. Од 2005. године тај број је већи више од два пута (2005. године 276, 2011. године 590).
Број локалних самоуправа које финансирају и реализују услуге у заједници за децу са сметњама у развоју и њихове породице показује стабилан тренд пораста .
Тако је 2008. године тек 19 одсто општина финансирало дневне боравке да би их 2010. године било већ око 35 одсто.
Истовремено, то значи и константан пораст броја деце корисника тих услуга – само од 2008. до 2010. године број је повећан за 70 одсто (2008. године приближно хиљаду, 2010. године око 1.700).
Најновији подаци центара за социјални рад за 2011. годину говоре о приближно 1.900 деце и младих са сметњама у развоју који користе услуге дневних боравака и помоћи у кући, наводи се у саопштењу.
