СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Просвета„Стећи знање исто је као ставити у џеп драги камен” - монголска |
Усвојена стратегија образовања
26.10.2012.
Влада Србије усвојила је на Стратегију развоја образовања до 2020. године, чији је главни циљ већи број факултетски образованог кадра. Србија сада има око шест одсто високообразованог становништва, а циљ је да тај проценат буде 38,5 одсто у популацији од 30 до 34 године.
Тај документ требало је да буде усвојен још за време мандата претходне владе, али је због избора и формирања нове власти његово доношење одложено.
- Ово је важан документ који представља главне смернице и циљеве наше образовне политике, казао је агенцији Бета државни секретар министарства просвете Радивоје Митровић.
Он је указао да је реч о стратешком документу и да за постепени почетак његове реализације нису неопходна додатна средства. Ипак, акционим планом биће дефинисана и средства потребна за реализацију појединих мера, а пре свега за повећање укупних државних средстава која су намењена образовању.
Након што га је усвојила Влада Србије, овај документ ићи ће и на јавно читање у парламент, да би потом почела његова реализација.
У новембру кључни текст стратегије биће представљен у Српској академији наука и уметности, а потом и у Привредној комори Србије и стручним удружењима.
Поред високог образовања, промене су предвиђене и на осталим нивоима, па матуранте очекује низ новина. У старијим разредима профилисаће се четири типа наставних програма, зависно од интересовања ђака. Осмишљен је и модел гимназијског образовања у коме би део наставе био путем интернета.
Како би се испунио циљ о већем броју високообразованих, стратегија прецизно предвиђа за колико треба да се повећа проценат деце која уписују основну школу, за колико да се смањи број оних који одустају од школовања и како да се распореде средњошколци - мање у стручне школе, а више у гимназије.
Уместо садашњих 75 одсто ђака који иду у средње стручне и 25 одсто гимназијалаца, предвиђено је да њихов број буде једнак. Намера је да више матураната уписује факултете, а у том случају стручно образовање, које је много скупље од гимназијског, им је сувишно.
Требало би, такође, да буде смањен недељни фонд часова у школама, као и број ученика у одељењима на 22-25. Предвиђено је и да се настава одвија само у једној смени, мада и даље у Србији постоје школе у којима ђаци уче у чак три смене.
Једна од кључних новина је и укидање пријемних испита и увођење различитих матура - зависно од студија које желе да упишу. Предвиђено је и да се школује мање кадрова из друштвених наука. Биће више стручњака на факултетима природних и техничких наука, тако што ће буџетске квоте на тим студијама да буду повећане.
