СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Просвета„Стећи знање исто је као ставити у џеп драги камен” - монголска |
Све дипломе препознатљиве на тржишту 2013.
19.11.2012.
Национални савет за високо образовање проследиће почетком наредне године Министарству просвете предлог Националног оквира квалификација (НОК) чиме ће бити решен проблем око 60.000 студената којима су издате болоњске дипломе са занимањима којих нема у званичним регистрима.
Предлог је урађен још пре две године, али се није знало ко је надлежан за његово усвајање, рекао је председник Савета Срђан Станковић и истакао да је најновијим изменама закона предвиђено да НОК доноси Министарство просвете, на предлог Савета.
Оквиром квалификација дефинишу се нивои образовања и исходи учења, односно шта студент треба да зна и шта је у стању да уради на основу квалификације коју је стрекао на одређеном нивоу образовања, објаснио је проф. Станковић.
Тим правилима биће отклоњене досадашње недоумице ко је на ком нивоу, да ли је VII-1, бечелор или нешто треће, а крајњи је циљ уклапање студената у тржиште рада.
У вези са НОК је и листа звања, која такође треба да буде иновирана.
Болоња је увела занимања, попут пословног психолога, мастера просторног планирања, сајбер форензичара, којих раније није било у регистирма, па су у служби за запошљавање и послодавцима ови људи тешко видљиви, јер није јасно шта умеју да раде, пошто нема званичног објашњења које компетенције њихова диплома носи.
Наводећи да Савет сада има јурисдикцију над изменама листе звања, проф. Станковић је истакао да је код нас постојала навика да када неко, на пример, заврши мастер, његово звање у себи садржи читаву предисторију свега онога што је до тада постигао током у образовању.
- Велики је проблем када неко, на пример, заврши бечелор из биологије и оде на информатику да употпуни знање из те науке. Шта је он по свом звању, код нас је тешко рећи, казао је проф. Станковић и навео да се у свету то јасно дефинише.
- Тамо неко може да буде бечелор из једне области, мастер из друге. Не мора неко ко је, на пример, докторирао на ЕТФ-у уопште да буде инжењер електротехнике. То може да буде математичар који је завршио четири године математике, бечелор, па је завршио мастер на машинству и дошао на електротехнику и докторирао из области која је директно везана за нешто сто је студирао раније, објашњава проф. Станковић.
- Сваки степен треба да има своје име и да то тако остане, сматра Станковић који је указао на велики проблем с наставничким звањима за средње школе. Конкретно, ако професор електротехнике хоће да предаје те предмете у средњој школи, мора да има одговарајућа знања из педагогије, методике. Ако та знања стекне на филозофском факултету, шта је он по звању, завршио је електротехнику, али филозофски факултет не може да му изда диплома из електротехнике. Нормално би било да се каже шта је завршио на електротехници, а шта на филозофском, па нека послодавац види да ли му то одговара, сматра Станковић.
Говорећи о НОК-у, Станковић је истакао да он олакшава признавање квалификација и мобилност у оквиру земље, као и међу земљама европског образовног простора и шире.
Савет би у фебруару наредне године требало да проследи предлог НОК-а, рекао је он и навео да је веома важно формирати и оквир квалификација за доуниверзитетско образовање. Ти оквири треба да буду међусобно усклађени , али и усаглашени са европским, јер, како је професор подсетио, идемо на европско тржиште.
Станковић је указао на приметан недостатак адекватне стручне подршке, сматрајући да у ресорном министарству треба да постоји служба која би се искључиво бавила оквиром квалификација.
(Извор: Танјуг)
