СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Здравство„Наказно тело не унаказује дух, али лепота душе краси тело.” - Сенека |
Неопходне реформе у здравственом систему Србије
27.11.2012.
Министар здравља у Влади Републике Србије Славица Ђукић-Дејановић поновила је да су у здравственом систему Србије неопходне реформе и да је политика Владе да здравствене потребе морају бити усклађене са економским потенцијалом земље.
Ђукић-Дејановић је на јавној расправи о нацртима закона о заштити права пацијената и закона о заштити особа са менталним сметњама, која је одржана у амфитеатру Интерне клинике у Клиничком центру Ниш, навела да ће ова нова законска решења имати смисла само уколико здравствени систем уредимо другачије.
Она је, говорећи о Нацрту закона о заштити права пацијената, истакла да тај документ доводи пацијента у позицију партнера, уз напомену да заштитника права пацијената више неће плаћати здравствене установе, већ јединице локалне самоуправе.
Када је реч о Нацрту закона о заштити особа са менталним сметњама, она је навела да ће први пут бити регулисано питање присилног смештаја у здравствену установу, као и на који начин ће се здравствено особље односити према особама са менталним сметњама.
Ђукић-Дејановић је саопштила да је тим законским решењем предвиђено да се пацијенту ублаже патња и бол, што се пре свега односи на оне пацијенте који се налазе у тешким терминалним фазама болести.
Према њеним речима, треба користити сва научно-истраживачка и клиничка искуства како би се пацијенту ублажили бол и патња и за то треба да буду одговорни здравствени радници.
Она је напоменула да је започето формирање јединица терминалне неге у Србији и да су те јединице оправдале инвестицију која није мала, али да се на томе није више радило због финансијског дефицита.
Такође, она је нагласила да ресорно министарство треба да учествује у борби против корупције на системском нивоу.
Ђукић-Дејановић је као антикоруптивну меру навела увођење система централних јавних набавки од 31. марта наредне године и враћање поверења у конкурс приликом запошљавања који је сада само изузетак, а морао би да буде правило.
Она је истакла да је дуг здравствених установа секундарног и терцијалног здравства достигао 13,5 милијарди динара и да је претворен у јавни дуг.
Ђукић-Дејановић је најавила формирање посебне јединице или управе у Министарству здравља која ће се бавити јавним набавкама, и додала да је и Светска банка заинтересована за то да пружи техничку подршку за такав поступак.
Такође, Ђукић-Дејановић је нагласила да је потребна дисциплина у здравству, уз напомену да су централне набавке једна антикоруптивна мера која је подржана у здравству.
Она је навела да су процене да би централним набавкама санитетског материјала, лекова и опреме могло да се уштеди између 20 и 50 одсто средстава.
