СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Државни органи и организацијe„Када кажемо да се с нечим слажемо у принципу, то онда значи да нам не пада на памет да ту идеју спроведемо у пракси” - Бизмарк |
Увођење функционалне самосталности правобранилаштва
30.10.2013.
Државни секретар Министарства правде и државне управе Владе Републике Србије Неђо Јовановић представио је радну верзију закона о правобранилаштву, који уводи низ новина у ту област и предвиђа функционалну самосталност тог органа извршне власти да сам иницира поступак заштите интереса Србије.
Јовановић је на јавној расправи о том документу одржаној у Правосудној академији истакао да је новина, осим увођења тог вида функционалне самосталности, и промена назива институције која се више неће звати Јавно правобранилаштво, већ Државно правобранилаштво.
Државни секретар је објаснио да је Министарство правде и државне управе то законско решење ставило на листу својих приоритета у намери да се прецизно регулише материја која је недовољно уређена.
Он је подсетио на то да је важећи закон донет 1991. године, а да је у међувремену дошло до низа значајних промена у уставном уређењу и организацији државне власти, финансирању јавних потреба, а нарочито у правном уређењу својинско-правних и других имовинско-правних односа.
Према његовим речима, на челу правобранилаштва биће државни правобранилац са тимом заменика.
Државни секретар Министарства правде и државне управе Данило Николић похвалио је решење из законског текста којим се уводи нова надлежност Државног правобранилаштва – за заступање Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру, које, према важећим прописима, обавља Министарство правде и државне управе.
Николић је указао на то да је област деловања правобранилаштва много шира, не само када је реч о овлашћењима и обавезама већ и о заштити имовинских права, интереса државних органа и свих оних који се финансирају из буџета Србије.
У важећем законском решењу недостају начела на којима се заснива рад овог органа, међу којима је и начело самосталности, које није регулисано, разрађено и директно прописано, објаснио је он.
Јавна расправа о радној верзији закона спроводи се до 25. новембра, а након њеног окончања Министарство правде и државне управе сачиниће коначну верзију предлога закона за разматрање и одлучивање на седници Владе Србије.
