СВЕ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ!
Правна   редакција
 011/ 3036-532
Економска   редакција
 011/ 3036-531  
Софтвер
  011/2632-743
Продаја и   претплата
  011/361-48-58   011/361-51-00  




Најчешћа питања

Одредбама Посебног колективног уговора за државне органе прописано је право на солидарну помоћ породици за случај смрти запосленог и члана уже породице у висини трошкова погребних услуга. Појасните ко се смaтра чланом уже породице?

07. 04. 2011.


Према одредбама члан 119. став 4. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) члановима уже породице сматрају се брачни друг и деца запосленог. Међутим, послодавац може, али га Закон о раду не обавезује, да накнаду трошкова у случају смрти уреди општим актом и за друга лица.
У прилог томе дајемо извод из Мишљења министраства рада, запошљавања и социјалне политике бр. 011-00-0904/2006 од 19.10.2006. године:
„... Према томе, сходно наведеним одредбама Закона, запослени нема право на накнаду погребних трошкова у случају смрти родитеља. На стицање овог права није од утицаја чињеница да је родитељ живео у породичном домаћинству са запосленим.
Међутим, нема законских сметњи да се општим актом или уговором о раду предвиди право на накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти родитеља.
У члану 77. став 4. Закона, члановима уже породице сматрају се брачни друг, деца, браћа и сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник, старатељ и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.
Према томе, чланом уже породице у смислу члана 77. став 4. Закона сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ који не морају истовремено да живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим и друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим. Закон не дефинише која су то друга лица, али прописује да та лица морају да живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим да би се сматрали чланом уже породице у смислу члана 77. став 4. Закона.”
Опширније видети у билтену Буџетско рачуноводство бр. 18/2010, напис Солидарна помоћ, на страни 213.

________________________________________________

Да ли се плата шефа рачуноводства, запосленог у основној школи, а који је завршио високу школу у трогодишњем трајању (струковни економиста) може исплаћивати по коефицијенту за високо образовање?

07. 04. 2011.


Стручна спрема потребна за обављање послова шефа рачуноводства прописује се актом о систематизацији послова у установи, док се плата лица које обавља послове шефа рачуноводства у установи одређује се у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама ("Сл. гласник РС", бр. 44/01 ... 91/10, даље: Уредба).
Предпостављамо да актом о систематизацији послова у Вашој установи није као услов за обављање овог посла прописана висока струковна школа, а како ни важећом Уредбом није предвиђен коефицијент за ову врсту стручне спреме послодавац нема основа да плату запосленог одређује према стручној спреми коју није прописао као адекватну за обављање посла шефа рачуноводства и за коју Уредбом није предвиђен коефицијент.
Напомињемо да послодавац запослене распоређује на послове сагласно стручној спреми која је за обављање одређеног посла прописана актом о систематизацији и у складу са потребама послодавца. Послодавац нема законске обавезе да запосленог који у току рада стекне другу стручну спрему распореди сагласно новостеченој стручној спреми, односно новостеченом стручном звању.
Плата запосленог који обавља послове шефа рачуноводства у основној школи са VI степеном, а који је завршио високу школу у трогодишњем трајању (струковни економиста) не може се исплаћивати по коефицијенту за високо образовање. Да би се плата запосленог одредила према новостеченој стручној спреми и новостеченом стручном звању (струковни економиста) потребно је да су испуњени следећи услови:
─ да су актом о систематизацији послова предвиђени послови за чије обављање се тражи завршена висока струковна школа у трогодишњем трајању и звање струковни економиста,
─ да је Уредбом прописан коефицијент за обављање ових послова и
─ да је запослени уговором о раду (или анексом уговора) распоређен да обавља ове послове.
Постављајући питање нисте навели да ли су испуњени наведени услови. Ако нису испуњена сва три наведена услова послодавац није овлашћен да са Вама закључи анекс уговора о раду и коригује плату која Вам је утврђена према важећем акту о систематизацији послова, према важећој Уредби и према пословима које сте распоређени да обављате.
Сама чињеница да се запослени у време трајања радног односа дошколовао или стручно усавршавао мимо налога и потреба послодавца не обавезује послодавца.

________________________________________________

Када одлука по расписаном конкурсу постаје коначна, ако кандидат поднесе приговор на одлуку Школском одбору и ако Школски одбор одбије приговор?

06. 04. 2011.


У конкретном случају одлука по расписаном конкурсу постаје коначна кад школски одбор, као другостепени орган, одбије приговор и потврди првостепено решење.
Закон о управном поступку („Службени лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС”, бр. 30/10) дефинише и појам „коначно решење” и то у члану 239. став 1.
Коначно решење је решење против кога нема редовног правног средства у управном поступку.
Првостепено решење против кога је жалба изјављена, али је другостепени орган одбио жалбу и потврдио првостепено решење је коначно решење.
Детаљније о коначности решења смо писали у „Правном саветнику“ бр 3-4/11, у тексту НАЧЕЛА ОПШТЕГ УПРАВНОГ ПОСТУПКА (II део) - начело правноснажности решења.

________________________________________________

Како се утврђује просечна зарада – плата за исплату породиљске накнаде од 31.12.2009. године?

06. 04. 2011.


Према одредбама члана 11. Закона о финансијској подршци породици са децом („Службени гласник РС”, бр. 115/05 и 107/09) накнада зараде за време породиљског одсуства, које је започето 31. децембра 2009. године, утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији.
Под основном зарадом подразумева се уговорена зарада односно плата коју чини производ основице за обрачун плате и коефицијента из члана 2. и 3. Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 44/01... и 91/10).
Начин обрачуна накнаде зараде прописан је Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децома („Службени гласник РС”, бр. 29/02... и 51/10). Према одредбама члана 9а уређено је да уколико је лице у претходних 12 месеци пре месеца отпочињања одсуства било запослено код више послодаваца, приликом утврђивања просечне зараде запосленог, узеће се у обзир месечна зарада остварена код сваког послодавца.
Изузетно, уколико је лице у претходних 12 месеци пре месеца отпочињања одсуства било запослено код више послодаваца, а за неког од њих је утврђено: да више не постоји, или да је над њим покренут стечајни поступак или да није исплаћивао зараду, по пружању доказа о некој од ових чињеница за недостајући период - месец, као зарада узеће се 50% просечне зараде у Републици, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства.
Доказ о чињеници да послодавац више не постоји, или да је над њим покренут стечајни поступак или да није исплаћивао зараду обезбеђује орган управе који води поступак.

________________________________________________

Да ли стаж остварен у иностранству (Аустрија), уписан у радну књижицу улази у минули рад за обрачун зараде?

05. 04. 2011.


Овај стаж јесте време проведеног на раду (рад остварен у радном односу) и запослени има право на увећану зараду по основу «минулог рада» за то време само под условом да је овај стаж уписан у радну књижицу.

________________________________________________

Да ли стаж из пољопривредног осигурања уписан у радну књижицу улази у минули рад за обрачун зараде?

05. 04. 2011.



На основу члана 108. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/05, 61/05 и 54/09) прописано је да запослени има право на увећану зараду по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада ост¬варену у радном односу – 0,4% од основице.
За време обављања пољопривредне делатности лице није било у радном односу по Закону о раду и за тај период нема право на увећану зараду по основу времена проведеног на раду («минули рад»).
Стаж пољопривредног осигурања је временски период у ком је лице уплаћивало доприносе за ПИО осигурање по основу обављања пољопривредне делатности и од утицаја је на остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања. То није време проведено у радном односу по Закону о раду (рад код послодавца).
По истом основу стаж пензијског осигурања стечен уплатом доприноса за време обављања самосталне делатности није рада остварен у радном односу.
Напомињемо да обављање самосталне делатности или пољопривредне делатности, као и време за које је остварен спортски стаж, накнада код Националне службе запошљавања, период мировања радног односа, нису рад у радном односу по основу кога се остварују права по основу Закона о раду (минули рад, јубиларна награда и др.)

________________________________________________

Приликом обрачуна и исплате накнаде зараде за време коришћења годишњег одмора у јавним службама како утврдити просечну зараду?

04. 04. 2011.


Као основ за утврђивање накнаде зараде за време коришћења годишњег одмора узима се остварена просечна зарада запосленог, исплаћена за претходна три месеца и часова рада остварених у претходна три месеца, што је потврђено и Мишљењем Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-00311/2008-02 од 7.7.2008. године, које у наставку цитирамо:
"Према члану 114. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005 и 61/2005 - даље: Закон), запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходна три месеца, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа.
У члану 105. Закона, утврђено је да се зарада запосленог састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду (члан 105. став 1). Такође, зарада запосленог садржи и порез и доприносе који се плаћају из зараде (члан 105. став 2).
Под зарадом у смислу члана 105. Закона, сматрају се сва примања из радног односа, осим накнаде трошкова запосленог у вези са радом из члана 118. тач. 1) до 4) и других примања из члана 119. и члана 120. тачка 1) Закона (став 3. члан 105. Закона).
Према томе, у основ за утврђивање висине накнаде зараде у случајевима наведеним у члану 114. Закона, узимају се сва примања која чине зараду, у складу са наведеним чланом 105. став 3. Закона, а која су у претходна три месеца, пре месеца у коме је запослени започео да користи одсуство са рада, исплаћена запосленом, а то су:
- исплаћена зарада по сату за ефективне сате рада у претходна три месеца, део зараде по основу радног учинка (стимулације и др.);
- увећање зарада исплаћених у претходна три месеца по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, "минулог рада" и других увећања прописаних општим актом послодавца;
- друга примања која имају карактер зараде а која су у претходна три месеца исплаћена (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак за одвојени живот и друга давања запосленима која имају карактер зараде).
Имајући у виду наведено, у случају да је запослени у последња три месеца, која претходе месецу у коме је започео да користи одсуство са рада, део времена радио и за то примио зараду, а део времена био на годишњем одмору или другој врсти одсуства са рада, за шта је примио накнаду зараде, просечна зарада као основ за обрачун накнаде зараде утврђује се тако што се сабере укупно исплаћен износ зараде за часове рада у претходна три месеца.
С обзиром да је основица за обрачун накнаде зараде остварена зарада (узимају се само ефективни сати рада и исплаћена, односно, обрачуната зарада коју је запослени примио), то исплаћене накнаде зарада (за време плаћеног одсуства, боловања, годишњег одмора, и др.), као ни сати одсуствовања са рада за које је исплаћена накнада, не улазе у збир ових зарада."

________________________________________________

Управа за трезор je по Извршном решењу скинула буџетском кориснику са подрачуна буџета, цео износ по основу неблаговременог измирења обавезе за отплату кредита са групе конта 483. Како књижити овај трошак?

04. 04. 2011.


Са подрачуна буџета буџетском кориснику се могу и путем принудне наплате извршити неблаговремено измирене обавезе. Обзиром да се у буџету планирају средства за измирење свих обавеза на одговарајућим апропријацијама, буџетски корисник који има обавезу отплате кредита са припадајућом каматом планирао је средства у буџету за измирење ових обавеза на апропријацијама и то:
– отплату кредита на одговарајућем субаналитичком конту и оквиру категорије конта 61 – Отплата главнице,
– отплату камате на одговарајућем субаналитичком конту у категорији конта 44 – Отплата камата и пратећи трошкови задуживања и
– судске трошкове на субаналитчком конту 483111 – Новчане казне и пенали по решењу судова.
Приликом скидања средстава са подрачуна буџета по Решењу о принудној наплати, Управа за трезор задужује рачун корисника за укупан износ обавеза на конту 483111 – Новчане казне и пенали по решењу судова. Буџетски корисник чија је обавеза извршена принудним путем, треба да на основу Извршног решења раздвоји, издатке на име главнице за отплату кредита, трошкове камате као и судске трошкове. Након тога је у обавези да изда писмени налог, односно обрачун Управи за трезор ради спровођења одговарајуће исправке. На основу овог налога ће се и у пословним књигама буџетског корисника на одговарајућим контима евидентирати: сторнирање укупног износа са субаналитчког конта 483111, евидентираног у тренутку извршења принудне наплате, затим извршити књижења отплате кредита на одговарајућем субаналитичком конту у категорији конта 61, отплате камате на одговарајућем субаналитичком конту у категорији конта 44 и судских трошкова на субаналитчком конту 483111.

________________________________________________

Да ли скупштина општине даје сагласност на статут предшколске установе?

01. 04. 2011.


На основу члана 32. став 1. тачка 9) Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/07) скупштина општине, у складу са законом даје сагласност на статуте установа, организација и служби чији је оснивач, у складу са законом.
Члан 57. став 1. тачка 1) Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 72/09) орган управљања установе доноси статут. Овај закон као ни Закон о предшколском васпитању и образовању ("Сл. гласник РС", бр. 18/10) не предвиђају обавезу прибављања сагласности скупштине општине града на статут установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе. Имајући у виду наведено предшколска установа није у обавези да статут доставља скупштини општине на сагласност.

________________________________________________

Да ли запослена која је породиљско одсуство, одсуство ради неге детета и одсуство ради посебне неге детета користила од 30.8.2009. па све до 31.1.2011. године има право на коришћење годишњег одмора за 2009. годину и 2010. годину?

01. 04. 2011.


На основу члана 73. став 3. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/05, 61/05 и 54/09) запослени који је испунио услов за стицање права на коришћење годишњег одмора у смислу члана 68. став 2. овог закона, а није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
Имајући у виду наведену одредбу запослена која није искористила годишњи одмор у календарској 2009. и 2010. години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета која је трајала све до 31.1.2011. године. има право да до 30. јуна 2011. године користити годишњи одмор за 2010. годину и евентуално 2011. годину.
Годишњи одмор за 2009. годину је, у складу са наведеном одредбом, запослена могла користити само до 30. јуна 2010. године. После овог датума запослена нема право да користи годишњи одмор за 2009. годину, а на страни послодавца нема кривице што запослена није искористила годишњи одмор за 2009. годину јер је запослена до 30. јуна 2010. године била одсутна са рада због одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета и послодавац није био у могућности да јој омогући коришћење годишњег одмора нити је имао право да јој у време наведеног одсуства решењем утврђује право на коришћење годишњег одмора. Запослена се вратила са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета после 30. јуна 2010. године и после тог датума нема право на коришћење годишњег одмора за 2009. годину.

________________________________________________

Старије странице 1|
Е-пошта | Мапа сајта | Насловна страна | Вебмастер
_______________________________________________________________________

© 2006 НИП „Образовни информатор“ - предузеће за издавачку делатност.
Београд, Цара Лазара 5A, Тел/факс: 011/3286-489, 328-65-42