СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Социјална заштита„Не дозволи језику да грми, ако ти снага шапуће.” - Сенека |
Више од пола милиона корисника социјалних услуга
07.08.2012.
У систем социјалне заштите укључено је, према подацима Републичког завода за социјалну зашститу, више од 500.000 грађана Србије, а половина њих су, иако већином радно способни, корисници материјалне помоћи.
Међутим, и за друге услуге, као што су помоћи у кући и смештај у домове за старе, чека се у реду, јер, како наводе у Заводу, потребе превазилазе постојеће капацитете и неопходно је успоставити сарадњу са приватним и НВО сектором.
Како је рекла Лидија Козарчанин из Републичког завода за социјалну заштиту, иако приоритет, сходно стратешким документима, треба да буде развој услуга, економска криза и динамичан раст сиромаштва тежиште враћају на новчану помоћ.
Она је упозорила да у Србији, према проценама, испод апсолутног прага сиромаштва живи 7,9 одсто становништва и да број сиромашних за око 200.000 превазилази број корисника социјалних услуга и закључила да постојећи систем социјане заштите, у коме је доминантан јавни сектор, не може у потпуности да одговори на тај проблем.
- Грађани најчешће траже материјалну помоћ, затим смештај у дом за старе и у дневни боравак, као и помоћ у кући. Имамо релативно мали број корисника у односу на потребе и још недовољно капацитета, иако је значајан помак начињен, истакла је Козарчанин.
Један од начина за развој услуга, које би у потпуности замениле материјална давања, јесте увођење социјалних пензија, што је, према њеним речима, и предвиђено једним од акционих планова, а што су многе земље већ урадиле.
Козарчанин је објаснила да би социјалне пензије примали они који нису нису уплаћивали доприносе или нису испунили минимум уплате, а којих је у Србији све више.
Истраживања, како је додала, показују да је 40 одсто људи који су остали без пензије радило, али недовољан број година.
Број корисника социјалних услуга стагнира и у 2011. години их је евидентирано око 585.000, што је 7,23 одсто укупног становништва Србије, а половина је међу широким сепектром услуга изабрала материјалну помоћ.
Радно способно је 57,9 одсто корисника, међу којима је највише одраслих особа - 46,6 процената, односно око 270.000, деца и млади чине другу групу по величини са 37, 3 одсто, а потом следе старији од 65 година којих је нешто мање од 95.000.
- Стратешким документима је, међутим, дефинсано да систем социјалне зашстите, пре свега, треба да пружи потпору онима који су неспосбни за рад, било због година, попут деце и старих, било због здравствених проблема, навела је Козарчанин.
- Тај циљ још нисмо остварили, да не кажем да смо врло далеко од њега, јер имамо веома велики број одраслих особа, које су углавном корисници материјалних давања, а доста је оних који су радно способни, додала је она.
Социјално и материјално угрожени чине већину и међу децом која користе услуге социјалних центара. Међу млађом популацијом, укљученом у систем социјалне заштите, већи део чине припадници мушког пола, али се са годинама ситуација мења - међу одраслима и старима провлађују жена.
Говорећи о карактеристикама корисника, Козарчанин је навела и да су међу онима који су се изјаснили о националности најбројни Срби, затим са око 16 одсто следе Роми, а заступљене су и све друге националне мањине. Подаци Републичког завода за социјалну заштиту за прошлу годину показују да је међу корисницима било и 200 бескућника, којима је, пре свега, обезбеђен смештај.
Извор: Танјуг
