СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Државни органи и организацијe„Када кажемо да се с нечим слажемо у принципу, то онда значи да нам не пада на памет да ту идеју спроведемо у пракси” - Бизмарк |
У понедељак познато ко не поштује рокове плаћања
17.05.2013.
Државни секретар у Министарству финансија и привреде Александар Љубић изјавио је да ће у понедељак бити познато који буџетски корисници нису поштовали закон о роковима плаћања.
Свих 9.000 директних и индиректних буџетских корисника се у последња 24 сата пријавило систему Трезора, како би се омогућила контрола поштовања рокова плаћања, а након упозорења министра финансија Млађана Динкића да ће уколико то не учине бити обуставе плаћања из буџета, рекао је Александар Љубић.
Љубић је рекао да је Закон о роковима плаћања добар за привреду и да је порука овог закона да реда мора бити, а држава почиње да прави ред од саме себе.
Оно што уговорите морате платити, ако немате новца немојте ни уговарати јер правите деструкцију тих привредних система, оценио је Љубић и додао да је тај закон био захтев привреде која је вапила да не може да ради, а да не буде плаћена.
Прве конкретне податке о доследној примени тог закона очекујемо три дана након истицања рока, односно у понедељак, рекао је Љубић. Он је нагласио да је битно да држава сама да пример да рокове поштује и покаже да је најодговорнија.
Не можемо тражити од привреде и грађана да стежу каиш и буду одговорни уколико се и сама држава не понаша на тај начин. Ми морамо увести финансијску дисциплину у систем, јер држава је у тешкој ситуацији и жеља је да се што више помогне привреди, рекао је државни секретар Министарства финансија.
Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама ступио је на снагу 31. марта ове године. По том закону држава је дужна да своје обавезе измирује у року од 45 дана, а прредузећа у року од 60 дана.
Државни секретар у Министарству финансија Александар Љубић изјавио је да су све мере које је то министарство донело у првих 90 дана рада нове Владе биле усмерне ка помоћи привреди и малим и средњим предузећима, јер та предузећа представљују кичму привреде Србије.
Те мере су предлагала разна удружења привредника, малих и средњих предузећа и занаталија, јер је то оно што их је мучило, оценио је Љубић и навео да у те мере на пример спада укидање 138 парафискалних намета и одлука да мала и средња предузећа плаћају ПДВ тек када наплате робу.
Љубић је подсетио и да је у прва три месеца раст индустријске производње био 5,2 одсто и раст БДП око два одсто, што показује да ће бити остварене пројекције раста за ову годину од два одсто. Он је додао да Министарство финансија не бежи од расправе и да са грађанима и привредом дели сваку одлуку коју донесе и унапред је објављује и разговара о томе.