СПЕЦИФИЧНОСТИ БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА
 | Локална самоуправа„Где недостаје људи, треба да сами будемо људи.” - немачка |
Средства за улагање у пословну инфраструктуру градова и општина
30.10.2013.
Министар регионалног развоја и локалне самоуправе у Влади Републике Србије Игор Мировић саопштио је да ће из буџета тог министарства бити издвојено 500 милиона динара за улагање у пословну инфраструктуру градова и општина.
Мировић је на Трећем самиту градоначелника, председника општина и привредника, одржаном у хотелу Метропол, навео да су та средства намењена за изградњу радних, пословних и индустријских зона, као и за помоћ у пројектовању и припреми пројектне документације.
Министар је оценио да би то требало да привуче домаће и стране инвеститоре, представи кључ нове економске снаге, али и доведе до смањења броја незапослених.
Он је истакао да локалне самоуправе морају рационално да приступе пројектима, и улажу новац у оне пројекте који доносе добит.
Новац је често инвестиран у пројекте који нису имали развојни карактер и нису доносили добит, а то не доприноси пуном развоју локалних самоуправа, указао је Мировић.
Према његовим речима, Министарство је планирало завршетак важних пројеката, као што је пут од Крагујевца до Баточине, при крају је и пројектна документација за деоницу Појате-Прељина, а у плану је и изградња пута од Новог Сада до Руме.
Када је реч о финансирању локалних самоуправа, министар је рекао да је, и поред најава радикалног пореског система, кључно опредељење да се у пореску реформу иде постепено, као и да та реформа буде спроведена на основу више фаза анализа ефеката смањења пореза на зараде.
Неће бити снажног финансијског удара на потенцијале градова и општина, али они морају да се припреме за то да зарађују новац, нагласио је Мировић.
Он је истакао да ће ресорно министарство, у складу са могућностима буџета за наредну годину, настојати да помогне локални и економски развој, и у сарадњи са општинама и градовима финансира развој локалне пословне инфраструктуре, као и развој инфраструктуре преко кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ), завршетак започетих регионалних и локалних инфраструктурних пројеката, али и почетак нових.
Мировић је најавио и да ће се трагати за новим изворима финансирања јер је Србија изнад горње границе задужености, због чега је опредељење Владе да се траже нови извори финансирања, да кредитни аражмани буду у другом плану, а да се предност пружи концесијама и јавно-приватном партнерству.
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен рекао је да ће Светска банка наставити да подржава Србију по питању стратегије за побољшање положаја сиромашних општина, и подсетио на то да је започет процес анализа финансијског успеха општина.
Верхеијен је оценио и да је у Србији уочљиво да се остварује процес децентрализације, што показује да се одговорност пребацује на локалне самоуправе.
Учесници самита разговарали су данас о изворима финансирања развоја локалних самоуправа, проблемима и изазовима са којима се оне сусрећу у реализацији пројеката, као и погодностима које градови и општине могу да понуде инвеститорима.
Такође, било је речи и о међународним фондовима и условима за њихово коришћење, као и потенцијалима локалних самоуправа у Србији.
Самит се ове године одржава трећи пут у организацији Бизнис инфо групе, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина и Националном алијансом за локални и економски развој, уз подршку Америчке агенције за међународни развој и Министарства регионалног развоја и локалне самоуправе.
